Izaberite stranicu

У организацији Кола српских сестара ,,Свети Марко” из Подгорице у недјељу 29. децембра на празник Материце, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано је предавање ,,Улога жене у цркви” које је одржала Високопреподобна игуманија мати Фотина, игуманија манастира Бешка на Скадарском Језеру, са почетком у 11 часова, у наставку одржана је и пројекција анимираног цртаног филма за дјецу ,,Маша и медвед”.

У уводном дијелу предавања Високопреподобна мати Фотина је нагласила да је Христово оваплоћење и рођење неизрецива тајна за људски разум будући да је једино очима вјере доступна срцу људском:

,,У данима Божићног поста који су припрема за долазећи празник Христовог оваплоћења и рођења, полако преко богослужења у дане ове недеље, када се прослављају Свети Праоци, покушавамо да сместимо у себе ту тајну над тајнама. То је неизрецива тајна за људски разум и једино очима вере доступна је срцу људском“.

Мати Фотина је у наставку акцентовала да би се попут Витлејемске пећине и пећина нашег срца обасјала морамо принијети труд вјере руковођени молитвом која је хоровођа свих врлина:

,,Сваки пост је благослов Цркве и шанса и помак ка испуњењу овог назначења. Да би се пећина нашег срца обасјала морамо принети труд вере и полако кренути руковођени молитвом, као хоровођом свих врлина, како би рекао Ава Јустин, молитвом саборном која врхуни у Светој Евхаристији и причешћу и личној“.

Мати Фотина је у другом дијелу предавања подсјетила да је судбина свијета у рукама двије жене, Прамајке Еве и Пресвете Богородице, кроз коју је дошло спасење свијету – Богочовјек Христос:

,,Субина света је у рукама две жене, Еве и Богородице, коју називају другом Евом. Кроз прву је у свет ушао и грех и смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот, Богочовек, радост и обожење.
Тако да се жалост прамајке Еве претворила у радост и Црква јој кличе: ,,Ти си обновила природу и време“ и свети оци о Богородици говоре као најсветијем, најузвишенијем, најсавршенијем бићу после Бога. Она је мајка народа, образ наше Цркве, црквородица, мајка живота, радост, похвала девственика, покровитељка свих људи, посебно монаха, мајка Цркве и радост свих жалосних“.

Она је рекла да у православном предању мушкарац и жена имају исто достојанство, те да жена препознавши себе у Господу постаје носилац и хришћанске културе и морала:

,,У православном предању, мушкарац и жена имају исто достојанство, али свака природа има своју особену, с којом самим тим се одређује различитост њихових односа и положај у друштву и улога у животу. Препознавши себе у Господу и мајка, и девица, и монахиња, и удовица, и покајана грешница постају носилац и хришћанске културе и морала и тиме спашавају и себе, и свет око себе, првенствено кроз саможртвену љубав и кротост и смирење“.

,,Христос је са жене скинуо печат срама, посведочивши њену духовну снагу и квалитете који не заостају пред мушким. Свети Василије упућује Светој Јулити следеће речи: ,,Женско је способно за врлину равноправно као и мушкарац, јер од истог Творца је постала“. – закључила је мати Фотина.

Посебан осврт, мати Фотина дала је у погледу празника Материце, као и самом мајчинству које на посебно важан начин афирмише породицу као малу цркву и ћелију друштва, будући да је мајка стуб куће која својом несебичном жртвом помаже изграђивању дечје личности:

,,Данас у недељу праотаца и материца имамо тај леп обичај у оквиру наше Цркве, да тај дан посвећујемо мајкама. И материнство као дар рођења, може да буде и духовно и телесно рађење. Мајчинство је велики дар са неба и круна, често и круна брачне љубави. Они који немају деце кроз саможртвено давање себе могу да достигну пуноћу љубави и постану прави људи светог живота, који су једини заиста прави револуционари. Жене које су се одлучиле за брак, својом верношћу и оданошћу супругу граде свој дом. Жена као мајка служи мужу и деци у Цркви у оквиру својих могућности и способности у јавном животу да сведочи Христа. Сви знамо да је породица мала црква и ћелија друштва и да је мајка стуб куће која својом несебичном жртвом помаже изграђивању дечје личности“.

,,Сама игра која претпоставља један однос између оца и мајке и детета је битан елемент у развоју деце, јер уноси опуштеност и слободу и предуслов за однос са другим, изазива осећај среће. Родитељи би требали што више да се играју са својом децом и да налазе време за игру и да не буду превише заузети својим обавезама, да се не задовољавају само тиме да деца сада узимају мобилне телефоне и да се играју у једној стварности аутистичној и апстрактној и да у њој живе“. – рекла је у даљем обраћању мати Фотина.

Она је указала на чињеницу да свете мајке рађају свете људе, те да је улога мајке од велике важности за изграђивање личности дјетета:

,,Свете Мајке рађају свете људе. Како је говорио пјесник Тин Ујевић, а како је блаженопочивши Митрополит Амфилохије често цитирао његове речи: ,,Срце мајке је срце Богомајке“, а Владика Николај с друге стране је упоређивао мајку са Христом и са Његовом Голготском жртвом.
Достојевски када је говорио о тим бурним неким периодима свога живота, када је мало застранио да су управо та сећања из дјетинства, када га је мајка водила у цркву била пресудна за његов опстанак у вери. И знамо и његово исповедање вере које за дивљење, где он каже: ,,Ако истина није са Христом, ја ћу бити са Христом и нема ничег лепшег на свету од Христа“.

,,Нарушавање заједнице са Богом у ствари је довело до нарушавања међуљудских односа и до рушења хармоније односа између мужа и жене. Требало би да се вратимо сви Богородици и њеној личности и да схватимо да она представља најсавршенији образац духовног узрастања према Богу и да је то наша смерница и наш задатак и наша заштитница“. – поручила је на крају Високопреподобна мати игуманија Фотина.

Борис Мусић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This