Најраније присуство Срба у животу грчке престонице Атине у протеклом 20. веку највише се везује за наше студенте Богословског факултета Националног каподистријског универзитета у Атини.
Један од најзначајних студената је без сумње Преподобни ава Јустин Поповић који је радио и одбранио докторску дисертацију на Богословском факутету у Атини.
Добивши стипендију од Синода СПЦ са благословом Архиепископа београдског и Митрополита Србије г. Димитрија, потоњег српског Патријарха (1846-1930) млади јерођакон Јустин стигао је у Атину последњих дана месеца септембра 1919. године и боравио је до 31. маја 1921. године, када се вратио за Србију да би постао наставник Карловачке богословије. ¹
Атински Богословски факултет одобрио је јерођакону Јустину докторску тезу „Проблем личности и познања по учењу Св. Макарија Египатског“ под руководством ментора Константина Дувуниотија (1872-1943), професора Догматике и Етике, потоњег декана Богословског факултета, затим ректора Атинског универзитета и академика Грчке академије науке и уметности.
За време свога боравка у Атини млади јерођакон Јустин служио је у руској Цркви Свете Тројице поред трга Синтагме у центру Атине. Црква је предиван пример византијске архитектуре из 11. века и у почетку је била део женског манастира посвећеног Богородици „Сотира из Ликодимоса“. Средином 19. века од стране грчке Владе, на захтев руске амбасаде, црква је уступљена руској заједници у Атини за богослужења. Баш те 1919. године кад је стигао у Атину, био је основан при цркви Савез руских православних хришћана у Грчкој.²
Из тога периода сачуван је „Молитвени дневник“ који су забаченог нашли његова духовна деца међу његовим књигама. По речима блаженопочовшег Владике Атанасија (Јевтића) у томе дневнику „открива нам се величина и труд богоугодних подвига младог јерођакона Јустина, који је за себе и за остале усвојио такве молитвене и сузне подвиге, тако да за нас данас није више чудно одакле произлазе његови духовни дарови и врлине.“
У томе периоду боравка у Атини становао је код једне побожне баке испод Акропоља које је пробудила у оцу Јустину љубав ка Житијима светих. За њу је рекао Ава Јустин „да је од ње више научио него на целом универзитету“. Управо је она највише утицала на младог јерођакона Јустина да почне са изучавањем Житија светих које ће да се крунише у дванаест томова издања Житија светих на српском језику.
С обзиром да је позван 1921. године од стране тада већ Патријарха српског Димитрија, да се врати у Србију, да би постао наставник Новога завета, Догматике и Патрологије у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, морао је да прекине свој боравак у Атини, док је докторску дисертацију наставио да пише у Србији. Нажалост, његова написана докторска дисертација бива украдена са радног стола у Богословији у Сремским Карловцима, тако да је морао изнова да напише дисертацију о Светом Макарију.³
Докторска дисертација,тада већ професора Каловачке богословије и младог јеромонаха о. Јустина (Поповића), под називом „Το πρόβλημα του προσώπου και της γνώσεως κατά τον Άγιον Μακάριον τον Αιγύπτιον“ (Проблем личности и познања по учењу Светог Макарија Египатског) бива одбрањена 1926. године. О самој дисертацији Преподобног Јустина (Поповић)а постоји критички осврт умировљеног професора Православног богословског факултета у Београду свештеника др Владана Перишића.⁴
По статуту Атинског универзитета, сваки нови доктор наука мора да приложи своју докторску дисертацију одштампану у одговарајућем облику библиотеци Богословског факултетау Атини. Стога је и млади доктор богословских наука јеромонах Јустин (Поповић) морао да одштампа своју докторску дисертацију и да је приложи библиотеци Богословског факултета у Атини, где се и до данас чува. Своју докторску дисертацију одштампао је у тада познатој атинској штампарији „Финикис“ која се налазила у самом центру Атине у улици Стадију 38.
Поред сачуваног оригинала докторске дисертације Преподобног аве Јустина Ћелијског сачувана је и једна фотографија тада младог докторанта, јерођакона Јустина (Поповића) на Акропољу са својим грчким пријатељима. Вреди нагласити у то доба када је стигао у Атину месеца септембра 1919. године још увек био у животу остарели и светог живота умировљени Митрополит Пентапољски Нектарије ( + 9. 11. 1920) чије је житије касније и превео са грчког на српски језик Свети ава Јустин назвавши Светог Нектарија „новојављена звезда на небу Цркве Христове“.⁵
Преподобни ава Јустин Ђелијски читавог свога живота са молитвеном носталгијом сећао се атинских дана и са великим поштовањем према братском грчком народу говорио је својој духовној деци, а преко њих и свом српском народу: „Када православни Грк устане да прича, из његових речи произлазе Седам васељенских сабора“ и „да браћу нашу Грке увек волите као ваше духовне родитеље и кумове и учитеље у вери, побожности и црквености“.⁶
Један од видљивог израза љубави Светог аве Јустина према братском грчком народу и Грчкој православној цркви, а и према самој Атини, био је што је сву своју духовну децу послао да раде докторску дисертацију на Богословском факутету у Атини. Сви они заједно са Светим авом Јустином представљају чврсту спону братске љубави између српског и грчког православног народа и наших помесних Православних цркава.
Архимандрит мр. Евсевије Меанџија
фото: Свети ава Јустин испред Акропоља и његова докторска дисертација
1. АВА ЈУСТИН У ДИПТИХУ СВЕТИХ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/
2.Ιερός Ναός Αγία Τριάδα Σύνταγμα, https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&opi=89978449&url=https://el.wikipedia.org/wiki/%25CE%25A1%25CF%2589%25CF%2583%25CE%25B9%25CE%25BA%25CF%258C%25CF%2582_%25CE%259D%25CE%25B1%25CF%258C%25CF%2582_%25CE%2591%25CE%25B8%25CE%25B7%25CE%25BD%25CF%258E%25CE%25BD&ved=2ahUKEwiAupvW-JOKAxUpBdsEHXEBOdsQFnoECDoQAQ&usg=AOvVaw04B801qxLviTMj3jtVuObV
3. Επισκόπου Αθανασίου Γιέβτιτς , “ Όσιος Ιουστίνος Πόποβιτς, η ζωή και το έργο του“ , ΑΚΡΟΤΑΣ- Αθήνας 2023
4. проф. др o.Владан Перишић. „О богопознању код св. Макарија Египатског с посебним освртом на дисертацију Јустина Поповића „, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 5 (2010) 7-16
4. Архимандрит Јустин Поповић, Житије Светих за новембар
5. Επισκόπου Αθανασίου Γιέβτιτς, “ Όσιος Ιουστίνος Πόποβιτς, η ζωή και το έργο του“ , ΑΚΡΟΤΑΣ- Αθήνας 2023.