Izaberite stranicu

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г. Стефана, старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, објављено је двојезично издање, на руском и српском језику, текста акатиста Светој краљици Јелени Анжујској чији је аутор блажене успомене Епископ моравички Антоније Пантелић (1970-2024).

Текст акатиста је пронађен међу списима владике Антонија, после чега је извршена редакција на српском језику – од стране Епископа ремезијанског Стефана, а затим и превод на руски језик. Превод припада Дијани Медведевој док је рецензију руског текста на себе преузела Светлана Луганскаја.

По личној жељи епископа Антонија, пре нешто више од једне деценије у Српском подворју у Москви је насликана икона Свете Јелене Анжујске (у монаштву Јелисавете), која се налази на посебном месту доступном за поклоњење верних. Нимало не изненађује чињеница да је владика Антоније одлучио да састави благодарне химне Светој Јелени, за коју слободно можемо рећи да је једна од ретких српских светитељки која није имала свој акатист. Наиме, он је скоро пет година, као синђел, био сабрат манастира Студенице, где је обављао дужност намесника и економа. Под окриљем чувеног духовника и троструког студеничког игумана схиархимандрита Јулијана Кнежевића (1918-2001), који је као своје послушање видео обнову древне задужбине Свете Јелене Анжујске, манастира Градац (где ће касније и бити сахрањен), владика Антоније је заволео лик и дело ове Божје угоднице “из земље западне, светородној лози српској прибројавши се” (из Тропара Светој Јелени Анжујској).

Празник Свете Јелене Анжујске се обележава 12. новембра, заједно са њеним синовима Светим краљем Милутином и Преподобним Теоктистом.

***

Кондак 1.

Ходите сви христоименити народи да похвалним песмама узвеличамо преподобну монахињу Јелисавету, свету Јелену, достојнохвалну краљицу српску, која је к небесном пребивању стремивши, свет овај и све што је у свету роду своме оставила и преочишћеном душом својом боголепно се предала животу у подвигу и краљевску багреницу за смирену монашку расу заменила, али се царском боготканом ризом врлина огрнула. Зато јој усрдно ускликнимо:

Радуј се преподобна мати Јелисавето, богомудра краљице српска Јелено!

Икос 1.

Како да се нe дивимо врлинском животу твоме и песмопојно да те не узвисимо? Светлошћу живота свога засјала си на земљи, богомудра краљице Јелено, и узнела си се на небеса међу угоднике Божије. Одбацила си пролазно, сујету власти земаљске прозревши, и познавши да Цар царева над царевима царује, земаљско благо ниси сакупљала, већ милосрђем својим дарујући од срца, непропадљиво благо на небесима стекла си. Дивећи се подвизима и врлинама њеним, свехвалној краљици, богомудрој Јелени притецимо, и мољења од душе јој принесимо овако:

Радуј се, миомирисни ибарске долине јорговане, који врлинама процвета!

Радуј се, мајко српских краљева, Милутина и Драгутина, која си лозу светородних Немањића продужила!

Радуј се, милосрдна мајко, заштито сирочади, деце и мајки!

Радуј се, дивна просветитељко, за српску чељад си школе оснивала, учећи их богољубивим делима!

Радуј се, помоћнице убогих, богатство ништима си раздавала!

Радуј се, преподобна мати Јелисавето, богомудра света краљице српска Јелено!

***

Са двојезичним штампаним издањем Акатиста Светој краљици Јелени Анжујској је могуће упознати се у продавницама Српске Патријаршије, као и у продавници Српског подворја у Москви.

Извор: http://serbskoe-podvorie.ru/, СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This