На дан када наша Света црква прославља празник Светог великомученика Димитрија Солунског Чудотворца, 8. новембра 2024. године, одслужена је Света архијерејска литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је предстојао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, јереји: Велимир Бугарин и Константин Дојић, као и јерођакон Сионије (Зорић) и ђакон Ведран Грмуша.
Благољепију празничног богослужења дао је свој немјерљив допринос проф. др Предраг Ђоковић, који је током Литургије водио мјешовиту пјевницу.
Након читања јеванђелског зачала сабранима се обратио протојереј Игор Балабан, архијерејски намјесник зетски, који се у уводном дијелу бесједе осврнуо на унутрашњу, духовну борбу свакога човјека, наводећи притом примјер свједочанства храбрости и јаке вјере који се огледа у животопису Светог Димитрија Солунског:
„Свако од нас свакога дана, нажалост, макар већина нас, понекад принесе жртву том златном телету (идолу незнабожачком). Неком златном телету своје сујете, златном телету своје страсти, свога ума и домишљаја и то чинимо често – свако од нас свакога дана. А како су се борили најбољи међу нама? Данас управо прослављамо једнога од њих.“
Прота Игор је потом закључио да је Свети Димитрије велики свједок Христове љубави и Христове вјере коју је исповиједао јавно, приводећи својим дјелима Христовој вјери многе људе:
„Ми, врло често, данас нисмо спремни да жртвујемо ни мали дио својега комфора. Да се предамо на жртву, да се принесемо као жртва, да се одрекнемо било чега, да би ишли Божијим путем. А шта је учинио тај велики човјек, тај велики свједок Христове љубави и Христове вјере? Свети Димитрије је био из врло знамените породице, отац му је био војвода солунски, а он сам је, послије очеве смрти, био постављен за царског намјесника у Солуну. Све те почасти је примио, али кад је дошао тренутак да бира између страсти, сласти овога свијета и да ли ће га људи поштовати, да бира да ли ће бити у милости безбожног цара или Царства Божијега, врло јасно је исповиједио вјеру Христову, и не само исповиједио за себе тајно, него је исповиједао јавно и пред другима, приводећи и друге Христовој вјери својим дјелима.“
Отац Игор је у даљем обраћању дао осврт и на значај и дубљи смисао прослављања жртве и кончине неког светитеља, па и Светог Димитрија, будући да прослављамо баш дан кад је Свети Димитрије дао живот свој за вјеру:
„Свети Димитрије је свој избор направио за свагда и због тога га прослављамо. Питају нас често, како то прослављате дан кад је неко умро и кад је убијен? Зашто не прослављате рођендане? Зашто не прослављате неке побједе? Онај ко то пита, не разумије Божију поруку, не разумије Христову поруку, не разумијемо је ни ми често, али макар вјерујемо, покушавамо у њу да вјерујемо. Ми прослављамо баш дан кад је Свети Димитрије дао живот свој за вјеру зато што сматрамо да је тада извојевао највећу побједу у најзначајнијој борби својега живота – у борби са унутрашњим собом, са својим слабостима, изабрао је вјечни живот наспрам овога временскога живота које дође и прође. Зато се и ми окупљамо у спомен његов и у име Бога нашега и сјећамо се његових подвига. Да би његов подвиг за сваког од нас био поука, да у своме животу увијек изаберемо Христову страну, да увијек изаберемо Христов пут, а не пут који свијет нуди, не пут који нам налаже наш пали ум и наша мала памет“, поручио је на крају пастирске бесједе протојереј Игор Балабан.
Бесједа о. Игора Балабана – видео
Након заамвоне молитве Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је рекао да је сам Господ Светога Димитрија удостојио великих дарова и великих чудеса због његове вјере, посебно због његове љубави према Цркви, његових страдања за Христа и за Цркву Божију, удостојио великих дарова и великих чудеса.
Митрополит Јоаникије је нагласио да је сав живот Светог Великомученика Димитрија узвишена пјесма Богу живоме:
„Имао је живу вјеру у своме срцу, а када је дошао моменат да је посвједочи, он је посвједочио храбро, одлучно и до краја, и Бог га је обдарио једним ријетким даром међу светитељима. Даровао је његовим Светим моштима ту силу и ту благодат да точе, свето цјелебно и чудотворно миро као нарочити знак Духа Светога у којег се обукао Свети великомученик Димитрије, обукавши се у вјечну и непролазну славу.“
Митрополит Јоаникије је подсјетио да је Свети Димитрије својим животом и примјером постао надахнуће и утврђење и заштита Цркви Божијој кроз сва времена, али и нашем народу који га је призивао и имао његову помоћ и заштиту у тешкоћама и невољама:
„Свети Димитрије је дао овај привремени живот за Цркву, за Христа Господа, за свету православну вјеру и постао надахнуће и утврђење и заштита Цркви Божијој кроз сва времена, зато га многи у нашем народу прослављају као своју крсну славу и заједно са Светим великомучеником Георгијем призивају у невољама и тјескобама, а нарочито у ратовима, којих је било много. Да помогне Цркви Божијој и да помогне хришћанима да одбране слободу вјере и слободу нашега народа.“
На крају Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је пожелио свима славарима да им прослава њиховог небеског покровитеља буде на здравље и на спасење, да им Свети Димитрије буде на помоћи и велики заступник и покровитељ у све дане њиховог живота на многа и блага љета.
Бесједа Митрополита Јоаникија – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић