Select Page

У суботу 29. јуна, у Храму Светог Духа на Јаворци у Словенији, Свету литургију, поводом видовданског сабора који се на том мјесту одржава већ 35 година, служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, уз саслужење пречасних јереја Дејана Мандића, другог пароха копарског, надлежног пароха Мирослава Ћирковића и ђакона Зорана Радића из Загреба. Литургији су присуствовали жупник Дамјан Бајц, господин Силвио Габршчек, некадашњи државни секретар Републике Словеније, те представници Римокатоличке цркве и локалне општинске управе, градоначелник Толмина Алан Черв, уз учешће сабраног народа новогоричке и сусједних парохија.

Владика Кирило је у литургијској бесједи казао да се пред избором између земаљског и Небеског царства нашао кнез Лазар, када су му Турци нудили да им се покори и задржи своје земаљско царство. ”Он је то одбио знајући да у ропству, посебно османлијском, народ не може, и неће моћи да проповиједа и живи слободно своју вјеру. Слабији међу народом ће се саблазнити, посебно жене, дјеца, и не само да ће их туђини заробити, него ће они погубитии и њихову душу за вјечни живот. Увијек је циљ вјечно спасење, у свему што радимо на овој земљи треба увијек да нам буде циљ вјечно спасење, вјечни наш живот, да се не огријешимо о нешто овдје, што би нам сметало за задобијање вјечнога живота.

Цар Лазар и његова војска на Косову испунили су ту највећу заповијест о којој Господ говори  да нема веће љубави, него да ко живот свој положи за ближње своје. Они су управо положили своје животе за свој народ, за ближње, и не само за свој народ, него, како се показало касније, и за хришћанску Европу. На дан Косовске битке звонила су звона у Паризу, Нотрдаму, јер је Лазар изашао у име хришћанске Европе да се супротстави Турцима. Нажалост, тада није било довољно јединства ни у српском народу, а камоли да му је неко притекао у помоћ од других хришћанских народа. Тек касније ће се укључити други хришћански народи и Османлије ће бити заустављени под Бечом, када и почиње слабљење Османлијског царства на Балкану до коначног ослобођења до ког је дошло тек почетком двадесетог вијека”, казао је Епископ Кирило и истакао да је током пет векова турског ропства Лазарева жртва била звијезда водиља.

”Сјећајмо се великих хероја и јунака који су се борили за вјеру православну, за вјеру хришћанску, за Крст часни и слободу златну  за слободу као највећу вриједност једног народа и човјека, али не слободу било какву, него слободу коју нам је Христос донио, а то је слобода од ђавола, смрти, и гријеха”, поручио је владика Кирило у литургијској бесједи.

По Светој литургији служен је и парастос пострадалим војницима и војсковођама који су полагали своје животе надахнути жељом за слободом, након чега је Епископ благословио трпезу љубави коју су за све присутне припремили домаћини и чланови наше заједнице из Толмина, уз допринос и учешће многих парохијана новогоричке Црквене општине.

Цркву Светог Духа на Јаворци подигли су аустроугарски војници, током затишја борби, на рубу Сошког фронта, као спомен храм погинулим аустоугарским војницима у Првом свјетском рату.

М. П.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Pin It on Pinterest

Share This