Select Page

Један од добитника Тринаестојулске награде за 2024. годину је протојереј Никола Маројевић, доктор богословских наука, свештеник никшићког намјесништва.

Он је престижно државно признање добио за укупну годишњу активност на развоју културе. То је, на сједници која је 27. јуна 2024. године одржана у Министарству културе и медија на Цетињу, одлучио жири у чијем саставу су: проф. др Никола Вукчевић, предсједник, Желидраг Никчевић, доц. др Милоје Шундић, Сулејман Кујевић, проф. Милоје Аранитовић, проф. Никола Ракочевић и доц. др Аднан Прекић.

Др Никола Маројевић је извршни директор Института за српску културу Никшић, институције која је покренута 2016. на иницијативу истакнутих научних и културних посленика, академика и професора Универзитета Црне Горе, чији је једини критеријум научна истина и провјерени идеали истине. Њен најважнији задатак је да подстиче развој културе, науке и умјетности, да чува, његује и унапређује културу, дух и стваралачке потенцијале свога народа, да доприноси културном развoју Црне Горе, њеном духовном обогаћивању и демократској афирмацији.

Осим изузетно богате издавачке дјелатности, Институт за српску културу је, у складу са својим циљевима, веома ангажован на пољу подстицања културног развоја и умјетности у заједници и до сада је организовао десетак научних скупова, округлих столова, бројних промоција сопствених издања, у чему је др Никола Маројевић углавном био организатор и учесник.

Због евидентно успјешне и плодоносне дјелатности, нарочито због постигнућа у протеклој 2023. години, у којој је, поред редовних активности, објављено 27 наслова, међу којима су изузетно дјело „Ф.М. Достојевски као стваралац: изабрани огледи“ приредили Никола Маројевић и Слађана Алексић, као и два броја часописа „Српска баштина“, у Институту за српску културу, чији предсједник Управног одбора је др Будимир Алексић, сматрали су оправданим кандидовање извршног директора др Николе Маројевића, иначе уредника, лектора и дизајнера поменутих издања и главног уредника часописа „Српска баштина“ за годишњу Тринаестојулску награду, за област рада и стваралаштва која доприноси развоју и афирмацији Црне Горе.

Др Никола Маројевић је дипломирао 2000. године на Филозофском факултету у Никшићу, на философском смјеру, на теми Хришћанско схватање личности. На Православном богословском факултету СПЦ Универзитета у Београду магистрирао је 2009. године, на теми Човјекова личност, исповијест и васпитање у дјелу Ф. М. Достојевског. На Православном богословском факултету „Светог Василија Острошког“ у Фочи – Универзитет у Источном Сарајеву докторирао је 2012. године на теми Антропологија Ф. М. Достојевског, под менторством проф. др Бориса Брајовића и стекао звање доктора богословских наука.

У препоруци проф. др Слађане Алексић, ванредног професора Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, Катедра за српску књижевност и језик, наводи се, поред осталог, да је: „бриљантни књижевни публициста др Никола Маројевић, објавио три изузетне монографије: Молитва је васпитање: човјекова личност, исповијест и васпитање у дјелу Ф. М. Достојевског (Цетиње–Никшић, 2010), Антропологија Ф. М. Достојевског (Крагујевац, 2012) и философско-богословски списи На трагу (Никшић, 2022), добитник је награде у виду дипломе за најбољу интерпретацију и анализу, и за оригинални научни текст, Повест Ф. М. Достојевског, „Кротка“ и  питање самоубиства, у оквиру научних радова из области философских наука, на 48. Међународном конкурсу научно-истраживачких радова у Русији“.

Од 2001. до 2008. године био је оперативни уредник часописа „Светигора“, од 2005. до 2020. године замјеник уредника и главни уредник часописа „Свевиђе“, од 2010. до 2020. године шеф Издавачко-информативне службе Епархије будимљанско-никшићке, а од 2012. до 2019. године главни уредник часописа Смисао, Одељења за друштвене науке Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Доктор Никола Маројевић, наглашава др Слађана Алексић, уредио је преко сто двадесет монографија из хуманистичких области (Матица српска, Епархија будимљанско-никшићка и Институт за српску културу), био је редактор, лектор и технички уредник преко двије стотине књига, ангажован као лектор и коректор у више десетина часописа. Преводилац је уџбеника Кипријана Керна Патрологија (Врњачка Бања, 2006, стр. 282.) у преводилачком коауторству са Радисавом Маројевићем. Аутор је превода са руског језика, више десетина чланака. Сарадник је и члан редакције и уредништва више часописа. Један од оснивача Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Био је члан Управног одбора Универзитета Црне Горе. Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења новинара Црне Горе.

„Доктор Никола Маројевић је значајно име у научној области којом се бави. Преданим радом на научном пољу који обухвата три важне монографије о теоријским проблемима књижевности, философије и богословља, и више десетина научних радова, главни и одговорни уредник бројних издања Института за српску културу, издваја се по важном и јединственом подухвату у издавачкој области. Никола Маројевић је урадио оно што обично раде институције. Тиме је потврдио да су сви подвизи у овој области ствар личног прегнућа“, мишљења је проф. др Слађана Алексић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This