Select Page

На Задушнице, 22. јуна 2024. године, Архиепископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.

Након заамвоне молитве владика је служио помен за све преминуле.

У пастирској беседи Архиепископ милешевски г. Атанасије је, између осталог, рекао да је Литургија пуноћа Цркве, а то је зато што је пуноћа живота, пуноћа сабрања и пуноћа сећања, пуноћа свега живота. И ми се подсећамо да се нешто не би изгубило у нашем доживљавању те пуноће.

„Данас, на овај дан пред Педесетницу ми помињемо све чланове Цркве. Црква је ризница свих Божијих добара. У њој можемо наћи све што нам је потребно за живот, и овдашњи и живот вечни. Црква у своме памћењу не брише никога, не испушта никога. Црква има особине Христове, јер је Он у њој, Он је предводи, Он јој даје себе непрестано, Он је њен живот. И ми, који смо у Цркви, на тај начин добијамо могућност и способност, свако од нас појединачно, да памти, да воли, и да добро чини. Данас се сећамо свих који су у вери Христовој, сећамо се и других, али на другачији начин, и изражавамо нашу жељу према њима тако што се молимо Господу да њих држи близу себе, да их непрестано обасјава светлошћу Лица свога. У нашим молитвама смо изразили наше жеље, пуне љубави према нашим сродницима који су раније живели и отишли из овога живота. Врхунац изражаја љубави јесте баш то што желимо да Господ Христос непрестано држи њих у близини својој и да их обасјава својим светлим лицем.“

Извор: Епархија милешевска

Pin It on Pinterest

Share This