Select Page

На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, у четвртак 13. јуна 2024. године, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је Свету архијерејску литургију у храму, посвећеном данашњем великом празнику, у мјесту Краље код Андријевице.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

Сабранима се литургијском поуком обратио Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник Вазнесења Господњег, који је и слава храма, посвећеног Спасовдану, у благословеном мјесту Краље, у Васојевићима.

„Наши преци нису случајно градили цркве, ишли у храмове и Богу се молили, посвећивали их великим празницима Христовим и Богородичиним и светитељима Цркве Божје, заштитницима народа нашег и свеукупног православног, јер су знали једну велику тајну, истину, имајући не толико информација као данашњи човјек, али су они имали дубље спознање, сазнање, дубље разумијевање живота него што то данас има данашњи човјек. Дубоко су у своме срцу вјеровали, а и опитно знали и својим животом то живјели и потврђивали да је сами Бог сишао међу народ свој, у творевину и међу људе своје, у род људски, узевши природу човјечанску на себе и поставши до краја исти и истовјетан као сваки човјек и као сви ми, овдје што смо се сабрали, у свему истовјетан осим у гријеху, са сваким човјеком.

Та човјечанска природа кад се несливено сјединила са божанском природом у личности Христовој, она се тиме спасила, тиме се остварила највећа тајна свих свјетова гдје се спајају двје природе које су апсолутна другост, једна у односу на другу и гдје никаквих тачака додирних нису имале, божанска и природа створена човјечанска. Оне су се сјединиле у личности Христовој. Зато нема без личности Христове спасења роду људском. Ту, у Његовој личности су се, на сву вјечност, а не привремено, спојиле божанска и човјечанска природа и сјединиле несливено, не губећи ништа истовремено од својих својстава. Зато се уа Христа и каже да је Он богочовјек, не само Бог Који је, по својој суштини и природи коју је задржао, јесте него је и човјек истински, прави и та човјечанска природа ништа од свог није у личности Христовој изгубила, остала је оно што је и била какву је Бог створио и какву је узео на себе Христос богочовјек“, казао је Владика.

Зато је то, додао је он, највећа тајна и зато се сабирамо у храму Божјем.

„Зато данашњи празник показује да се спасио род људски у личности Христовој и то је праобразац спасења сваког човјека, свакога који иде за Христом и Његовим путем и слуша Његове ријечи, усваја их, размишља о њима дубоко и созерцава ту тајну Јеванђеља, тајну спасења и дјела по ријечима јеванђелским, живи тако. Не само да нам на једно ухо уђе, на друго изађе и да прођемо кроз овај простор који се зове храм, него за нас да нешто, како би народ рекао и прионе, да остане макар једним малим дјелићем у нама и да та мала клица, то мало сјеме сваким даном са нашим животом, трудом и молитвом, а понајвише Божјом милошћу и благодаћу, узраста док не донесе плодове истинске, праве и слатке који ће нас довести до Царства небеског, ако Бог да.

Зато смо се ми данас овдје сакупили, зато су Станисавићи домаћини славе, па ће догодине бити неки други да могу те људе који се окупе на данашњи дан, не само на славу и другим недељним данима и литургијским да се Богу молимо, али данас поготову, на овај посебан дан овога мјеста и села да можемо да потврдимо наша заједништво у Христу Богочовјеку. Без заједнице нема нам спасења, нема нам опстанка ни у материјалном, физичком, биолошком, земаљском, тјелесном, племенском, народном, националном смислу, а камоли у духовном. Та заједница у којој је центар Христос нас једино може држати на окупу, спасити и све нас међусобно у љубави, праштању и милости повезивати, спајати и изграђивати те наше односе, који су једини који на крају остају“, поучавао је Његово преосвештенство.

Све у животу материјално и пролазно што стекнемо, по ријечима Преосвећеног Епископа Методија, остаће иза нас.

„Ништа понијети пред ноге Христове и небески Престо нећемо, осим наших односа међусобних које смо изградили, односно наших дјела, какви смо били према другима, према ближњему и према самима себи. Бог вас благословио и наградио благодаћу и милошћу својом као што је и претке наше награђивао да опстанемо и да будемо народ Његов на путу спасења, на путу наших праотаца, јунака, витезова, ратника и за слободу, ослобођење у овом спољашњем и физичком смислу, али понајвише духовних витезова и ратника, који су сачували чисту вјеру и ми примили од предака наших, а на спасење душа својих“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

По одслуженој Литургији, Спасовданска литија прошла је кроз околна села, а по повратку је преломљен славски колач и освећено славско жито.

Домаћини славља били су Станисавићи.

Заједничарење је настављено уз братску трпезу љубави и црквено-народни сабор.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This