Јављање иконе Живоносни Источник, збило се 450. у жбуну од кипариса, близу Златних врата, у Константинопољу.
Пролазећи тим местима војвода Лав Маркел, будући цар византијски, сусрео је слепог човека на путу, који га је замолио да га одведе у хлад да се мало одмори и напоји воде. Ту је будући цар чуо глас Пресвете Богородице: ”Царе Лаве, уђи у тај грм, рашчисти коров и тамо ћеш наћи воду која му је потребна и њом напој жеднога. Водом са извора умиј његове очи. Ја ћу ти помоћи да подигнеш храм у моје име и сви који овуда буду пролазили и с вером призивали моје име, услишићу им молитве и исцелиће се.”
Када је Лав Меркел напојио и умио слепца – он је прогледао и пошао у Константинопољ, без икакве пратње, прослављајући Богородицу.
Када је постао цар, по речима Богородице, наредио је да се очисти тај извор и да се на том месту направи камени круг. Над њим је саградио храм посвећен Пресветој Богородици. Извор је назван Живоносни, зато што се ту пројавила исцелитељна благодат Владичице (овде треба рећи да Источник, не означава страну света, већ представља извор воде).
Од тог времена на том месту увек су се дешавала бројна чуда и исцељења. Међутим, после пада Константинопоља, храм је разрушен а извор затрпан.
Но, хришћани су га открили и наставили да користе живоносну воду.
Године 1835. после повлачења турске власти, изнад извора поново је подигнут храм, у част Пресвете Богородице.
Мада се ово Богородичино место налазило изван града Константинопоља, поред њега се налазила палата са царевима, који су у овај храм долазили са свечаном свитом. Најчешће су се ови доласци одвијали на Вазнесење Господње.
Икона Мајке Божије Живоносни Источник, прославља се у петак Светле седмице односно, на Источни петак.
Чуда
Пред њом се молимо за утврђење благочестивог живота, очување животних сила, за исцељење од телесних и душевних недуга и страсти, и за помоћ у свакојаким невољама.
Изображење
Богомајка је приказана у седећем положају, у мафориону пурпурне боје док носи Богомладенца у рукама. Овако изображена на жутој подлози, положена је у чаши, из које точе два неисцрпна извора исцељења, богочежњивим душама. Са сваке стране осликан је по један жбун од кипариса, што произилази из самог њеног житија.
И овде, по ко зна који пут Владичица показује неизмерну љубав и милосрђе према напаћеном роду људском, изгубљеном у својим прегрешењима, заблудама и предрасудама. Јер Она, као неисрпни извор милосрђа, увек пружа утеху поробљеним страстима, обремењеним гресима и болеснима телом и душом.
Као Источник Живота, која га је донела на овај свет, она је непресушни извор, у свим временима, сваковрсне добродетељи роду људском.
Тропар, глас 4
Почнимо људи да лечимо душе и тела молитвом, претечи свих наших мајки, Пречистој Царици Богородици, која нам точи чудесну воду и умива поцрнела срца, грехове наше чисти, и душе верних осветљава чудесном Божанственом благодаћу.
Литература
Ооо Духовное преображение: К БОГОРОДИЦЕ ПРИЛЕЖНО ЊИНЕ ПРИТЕЦЕМ ”Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами“ Москва, 2015, стр: 34, 35.
приредила: Елза Бибић
превод са руског: О. Б.
