Јован Тешић има 15 година и ученик је Богословије Светог Петра Цетињског Српске православне цркве на Цетињу. Након завршетка Основне школе “Танаско Рајић“, одлучио је, у својим, баш младим годинама, да свој живот посвети теологији и свештеничком позиву.
Српска православна црква има неколико богословија у земљи и свету. Средњошколско образовање пружају богословије у Призрену, привремена у Нишу, Фочи (Република Српска), манастиру Крки (Кистање, Хрватска), Сремским Карловцима, Крагујевцу и Цетињу, чији је ректор Чачанин Благоје Рајковић.
Ових дана, приликом боравка у родитељском дому у Чачку, посетио је са својим дедом Милетом, чувеним чачанским музичаром, редакцију „Чачански глас“ и говорио о томе како се у тим годинама у којима његови вршњаци размишљају о животу на забаван и авантуристички начин, одлучио баш за пут вере, смерности, православља… Преносимо део разговора.
Има мало и Божије воље…
– Свидело ми се то, мислим да ће ми се свидети тај посао, свиђају ми се предмети које учимо, али углавном, исто мислим да има мало и Божије воље у томе што сам ја завршио тамо – сматра млади Јован Тешић.
У ком тренутку је одлучио и шта је било пресудно да се окрене Богословији, ка вери, у смислу професионалне оријентације, каже:
– Од малена сам у цркви са родитељима проводио време, то је одувек било уз мене, што се тиче вере. А како сам одлучио, не знам ни сам, десило се.
Питамо Јована и да ли је на тај избор утицало окружење у коме је одрастао, црква у којој се добро осећао?
– Лепо је у цркви, волим да слушам појања, често сам у певници, а појем тамо са ђацима који уче. Почео сам да појем сад кад сам се уписао.
На који се начин уписује Богословија и шта је био садржај пријемног испита, Јован каже…
– Имао сам пријемни, нисам имао никакав захтев где бих отишао, ја сам само ставио тамо – на Цетиње … На пријемном су била историјска питања из Библије и духовна питања, уопштено основе о вери и морали смо нешто да певамо од тропара. Црквено појање, то је један од предмета у школи. Волим све да певам. Доста је обимно и не знам још ни пола од тога.
Богословија, средња, траје пет година, прича млади Чачанин. Предмети које учи на првој години су Стари завет, Катихизис као основе вере, поменуто Црквено појање, језици српски, грчки, руски и црквенословенски и историјски предмети: општа историја, библијска историја и агеологија (свеци).
У Цетињској богословији има ученика из разних крајева земље и православног света. Како је организован живот будућих младих свештеника у овој образовној установи, сазнајемо…
– Живимо у интернату, ја сам са још три друга у соби, живимо у заједници и трудимо се да будемо више сложни него што можемо да будемо. Друга деца су већином из Црне Горе и Републике Српске. У мом одељењу нас има 12. У том интернатском заједништву, поред учења, имамо и друге активности, помагали смо око дрва и грејања ове зиме, а јесенас смо Цетињском манастиру помагали око цеђења грожђа… – прича за „Глас“ Јован Тешић.
Не заборавља Јован и светиње Цетињског манастира: десна рука Светог Јована Крститеља, честица Часног крста, мошти Светог Петра Цетињског су реликвије због којих су манастирске литургије увек пуне верника.
На питање има ли потребу да утиче на своју генерацију, на њихово смирење, образовање, на окренутост вери, на неки прави пут у ово лудо време и шта жели да постигне овом професијом, Јован потврдно одговара, али не жели ни да намеће своја размишљања… Да се некакав утицај већ догодио, открила му је мајка у недавном разговору, наводећи да има деце која ће кренути његовим путем, у намери да упишу Богословију.
Јован Тешић свира и виолину, самоук је, а тај ген је сигурно добио од деде Милете… У његовим годинама, подсетимо, тек их је 15, сигурно је сувишно питање шта му представља највећи проблем, кад се одговор већ сам намеће, а Јован га и изговара – одвојеност од породице. Зато кући долази једном месечно… Али, такође, истиче да је добро да се „што пре осамостали и да се што више ослони на себе“, иако је такав избор за средњу школу, ипак, ређи…
Зорица Лешовић Станојевић
Извор: „Чачански глас“
