У свjетлу обиљежавања два вијека од рођења Бранка Радичевића, чија књижевна баштина и даље плијени читалачку пажњу и оставља дубок утисак, др Лидија Томић, редовни професор на Филолошком факултету у Никшићу, говорила је за Радио Светигору анализирајући и освјетљавајући заоставштину овог великана српске поезије.
Бранко Радичевић, рођен 28. марта 1824. године у Славонском Броду, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. Његово стваралаштво, иако сажето у кратком периоду његовог живота, обилује оригиналношћу и искреношћу која је одјекнула кроз вјекове. Докторка Томић истражује овај драгоцјени тестамент прошлости с намјером да нас уведе у дубине Радичевићеве поетике, откривајући нам слојеве значења који превазилазе пуко површно разумијевање.
„Радичевићева појава је означила улазак у систем европске књижевности, а и у једну индивидуалну структуру пољског субјекта која се својом позицијом и версификацијом стиха, избором мотива наслањала на вуковску традицију“, истакла је на почетку проф. др Томић. Додаје да када размишљамо и говоримо о романтизму, то није само књижевни правац или период који припада одређеном времену, 19. вијеку, него је то и читав распон не само језичког, већ и духовног, књижевног, стилског и поетског значаја.
Кроз радијску интерпретацију професорица Томић такође је елаборирала и вријеме романтичарске ере, период у којем се Радичевић појавио и дјеловао. Професорица Томић нас подсјећа на шире културне и књижевне контексте, истичући како је романтичарски правац представљао кључан преокрет у српској књижевности након претходних епоха, попут класицизма и сентиментализма. Слушаоцима Радио Светигоре, професорица представља тај прелаз из предромантичарског у романтичарски период, наглашавајући како су се импулси романтизма могли видјети и у претходним епохама, али су се нарочито истакли у сентиментализму што је било пресудно за формирање Радичевићеве поетике.
„Концепт романтизма у народно херојској традицији гдје се у односу на усмено књижевно наслијеђе у односу на истицање херојског патоса наслијеђује она својства која су присутна у дјелу Симе Милутиновића Сарајлије или пак код Петра II Петровића Његоша. Иако се Бранко Радичевић везао за вуковски концепт и Вукову борбу можемо слободно рећи да су предромантичарско и сентименталистичко доба, у одређеним својствима и елементима, доживјела сублимацију, кристализацију, у његовом дјелу.“
„Својства предромантичарске лирике нарочито су видљива у ђачкој поезији Бранка Радичевића на њемачком језику, док вуковска традиција у том раном периоду се открива кроз употребу ријечи које су биле у духу народног језика. Зрачиле су специфичном свјежином, обогатиле су умјетничким својствима српски језик и језику додале нови поетски квалитет.“
Професорка Томић истиче занимљивост у начину на који Бранко Радичевић конструише поетске слике. Док анализира његову поезију, примјећује се да проучаваоци често опажају оскудне наративне елементе, који се више тичу лирске слике и тренутка који се преноси у стиховима. Радичевић често ствара својеврсне мале лирске приче, где је употреба глагола кључна. “Путнику душа пламти” и “риба руди” су примјери израза који доприносе таквој нарацији.
У коначном осврту на анализу књижевне баштине Бранка Радичевића од стране проф. др Лидије Томић, важно је истаћи да нам анализа служи као светионик многим суптилним аспектима пјесниковог стваралаштва, пружајући нам нови увид у његову поетику поводом обиљежавања јубилеја – два вијека од његовог рођења.
У склопу овог свечаног обиљежавања, овогодишњи јубилеј Бранка Радичевића биће обиљежен духовно-поетском вечери под називом “Бранко, Његош и Косовски завјет”, вечерас, 13. априла 2024. године, с почетком у 19 часова, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
На овом значајном догађају, своје мисли ће подјелити протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, и мр Милорад Дурутовић, пјесник и књижевни критичар. У културно-умјетничком дијелу вечери, наступиће хор Карловачке богословије, која ове године обиљежава 230 година од оснивања, истакнувши своју везу са Бранком Радичевићем и историјским значајем Сремских Карловаца.
Овај догађај представља прилику да се на свечан начин ода почаст Бранку Радичевићу, као и да се истакне његова неизбрисива улога у српској књижевности.
Извор: Радио Светигора
Фото: Википедија
