Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије у четвртак ,15. фебруара 2024. године, служио је Свету архијерејску литургију у храму Сретења Господњег у Ранче пољу на Јабуци код Пријепоља, поводом прославе храмовне славе. Саслуживали су настојатељ Манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи игуман Петар и протођакон Иван Савић.
Велики број верног народа околних места, из Србије и Црне Горе, сабрао се да узме учешћа у молитвеном прослављању овог великог празника.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач. Домаћини овогодишње славе били су Јелица и Срђан Вукмировић из Београда, док се за домаћина за идућу годину јавио г. Владан Матовић, Београђанин, рођен и одрастао у овом крају.
Позвавши сабрани верни народ на сагледавање ширина и дубина празника и догађаја који прослављамо, Епископ Атанасије је у пастирској беседи између осталог рекао: – Празници које Црква православна обележава и прославља нису само за сећање него су, као на неком животном путу кроз прашуму, оазе на којима се исцрпљени, изгладнели и ожеднели, напајамо снагом, да бисмо могли настављати даље. Животни пут је дуг и велики је задатак пред нама, ка Царству небескоме.
– Свакога празника, на свакој Божанској литургији, на сваком окупљању као што је ово данас, ми се снабдевамо Небеском храном да бисмо могли наставити обављати своје послушање у животу које имамо, испунити своје задатке и постићи живот вечни. Ми данас прослављамо више догађаја од којих је почетни, основни, онај у храму јерусалимском, у оно време када су се срели прошлост, садашњост и будућност историјског трајања. Сусрели се старост и младост, успешна старост и многообећавајућа, спасоносна, младост. Ако макар једну мрвицу из тог догађаја успемо разумети биће нам спасоносно, за живот вечни и за успех у овом временском трајању нашега живота.
Владика је укратко подсетио на догађај описан у Светом писму и указао на велику радост старца Симеона, који је доживео да види, а преко њега и сви ми, Спасење које нам је Бог дао.
– Тај сусрет, ту радост, ми данас празнујемо. Зато је главно обележје наше Цркве не мудровање и писање, него догађај сусрета човека и Бога, живот човека са Богом, и сусрет нас у Богу, истакао је Епископ Атанасије.
Домаћини славе приредили су и трпезу љубави за све окупљене. У сали је, уз песму, гусле и духовне разговоре настављено дружење и радост празника Сретења Господњег.
Старешина храма у Ранче пољу протојереј-ставрофор Слободан Симић захвалио је свима који су дошли да заједнички, са својим Епископом, узму учешћа у прослављању овог велики и дивног празника. У знак сећања на овај сусрет и празник прота Слободан је Епископу Атанасију уручио на поклон ручни крст.
Извор: Епархија милешевска
