Select Page

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 14. јануара 2024. године, на празник Обрезања Господњег и дан спомена Светог Василија Великог, свету aрхијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду, уз саслужење преосвећене господе епископа хвостанског Алексеја и јегарског Нектарија, свештенства и монаштва, уз моливено учешће бројног верног народа.

Том приликом, обраћајући се окупљенима, Његова Светост је навео да је Господ Исус Христос, Син Божји, испунио сва очекивања људска. Он је дошао да спасе свет, уподобивши се нама људима у свему и испунивши све оно што су старозаветни закон и пророци најављивали и прописивали, што укључује и обрезање, као видљиви знак припадности израиљском народу. Господ је у потпуности постао човек и то потврђује и својим обрезањем, истакао је Патријарх.

Његова Светост је нагласио да Господ на свом примеру показује да ћемо се у овом свету увек сусретати са злом и неправдом, јер одмах после благе вести о Његовом Рођењу, читамо о Ироду који наређује убиство невине деце, са циљем да, из страха, убије Христа. У исто време, Господ нам је показао на који начин треба да се односимо према онима који нису на путу истине: молитвом Богу да им опрости сагрешења и да им отвори очи како би спознали своја погрешна дела, навео је Архипастир наше Свете Цркве.

Његова Светост је подсетио окупљене да данас, такође, славимо и празник Светог Василија Великог, једног од великих отаца Цркве, који је био велики богослов, теолог, а у исто време и велики аскета и подвижник. Патријарх је подсетио да је, још у оно време, Свети Василије организовао болнице и сиротишта, показујући и делатно своју љубав и бригу за ближње. Познато је да је Свети Василије био у исто време веома строг и веома широк, да је имао разумевања за слабости људске, па се тако свесрдно залагао да сви они који су се покајали или бар били на путу покајања, одрекнувши се духоборачке јереси, која је за Цркву представља велики изазов, буду примљени назад у наручје и под окриље Цркве.

– Свети Григорије Богослов се није у свему слагао са Светим Василијем Великим, али и поред тога на сахрани Светог Василија је изрекао: Сада разумем и видим да је у свему Свети Василије био у праву, јер је за њега интерес Цркве – али не сагледавање Цркве из једног тренутка и не само у протоку времена, него из перспективе вечности – био важнији од свега – подсетио је Светејши на речи великог теолога и оца наше Свете Цркве, а затим окупљенима појаснио да се интерес Цркве у смислу бриге о спасењу људи и бриге о томе да се спроводи и реализује реч Јеванђеља и реч Христова и нама може учинити у једном тренутку, онда када Црква дејствује, да нешто нема значаја и да нема смисла.

– Међутим, тамо где је у темељу љубав проверена заповешћу Христовом, речју Јеванђеља, где је учињено оно што је до нас, засигурно се отвара простор благодати Божјој да она на дуге стазе исцели сваку рану и хармонизује тело Цркве Христове – закључио је Првојерарх. Патријарх је нагласио да Свети Василије Велики, чији помен данас славимо, може бити пример који показује да се Црква не може поистоветити ни са једном идеологијом од овог света и да не постоји ниједан интерес од овог света, како год га ми звали, у којем се Црква може исцрпети и за који Црква може бити употребљена, јер је Христос дошао због нас, не због једног човека или због једног народа, него је дошао због свих људи, због сваког човека.

– Нека би Господ дао да нам свака жеља и свака мисао буде покренута Јеванђељем, да свака мисао започиње Христом и да се завршава исто – пожелео је Светејши, честитајући окупљеним данашње празнике, а затим закључио да ако можеш да спаваш мирно, ако осећаш мир, онда Господ говори теби и у теби, те је позвао верни народ да уколико имају недоумице, немир и узбурканости своје душе, притекну свему ономе што је Христово и што је Његова Црква.

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This