Select Page

Након што је, на празник Светог Амфилохија Иконијског, Светог Григорија и Светог Александра Невског, у сриједу 6. децембра 2023. године, освештан и откривен споменик Светом Александру Невском у Андријевици, и Никшић од овог дана украшава споменик овом великом кнезу, војсковођи, чувару православља и неустрашивом исповједнику вјере православне.

Споменик, који је смејштен испред Епархијског двора, освештао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, а свечаности су присуствовали:  Амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Г. Владислав Маслеников, директор Руског дома у Београду Г. Јевгениј Баранов, аутор бисте познати руски скулптор академик Ајдин Зејналов, предсједник општине Никшић Г. Марко Ковачевић, организација МК ”Ноћни Вукови” и многи други.

Амбасадор Маслеников је у свом обраћању навео да му је велика част да данас открије споменик Светом благовјерном кнезу Александру Невском у Никшићу.

„У њему се пажљиво чувају многи подсјетници на пријатељске односе који одавно повезује народе Русије и Црне Горе. Данас ће их допунити споменик, посебно поштованом руском светитељу у Црној Гори. Веома је симболично да је овај дар из Русије постављен поред величанственог катедралног храма Светог Василија Острошког, саграђеног прије скоро 130 година средствима руског императора Александра III и Николаја II“, казао је Маслеников, нагласивши да је данас, такође, откривен још један споменик Светом Александру Невском у Андријевици, на земљи Васојевића, који од 19. вијека поштују овог Светитеља као њиховог небеског покровитеља.

„Откривање ових споменика је још једна потврда вјековне историјске, духовне и културне блискости између народа Русије и Црне Горе. Сигуран сам да су блискост и искрено пријатељство међу нашим народима чврсти и да то неће промијенити никакве пролазне геополитичке околности. Како кажу у Русији: Стари пријатељ је бољи од нових два. Кнез Александар Невски је ушао у историју не само као истакнути руководилац који је бранио Русију од стране агресије већ као мудар политичар и дипломата. Од посебног значаја је за амбасаду Русије у Црној Гори постављање споменика овом руском Светитељу у Црној Гори, јер је он такође небески покровитељ руске дипломатске службе“.

„Откривајући овај споменик, желим да се захвалим свим иницијаторима овог пројекта, Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком Методију за његову личну активну укљученост, руководству Општине Никшић за њихову подршку, желим да истакнем да је важну улогу у реализацији овог пројекта одиграо Руски дом у Београду и драго ми је што данас са нама његов руководитељ Јевгениј Баранов и његови сарадници. Главну ријеч захвалности желим да упутим истакнутом руском вајару, члану Руске академије умјетности Ајдину Зејналову на стварању овог лијепог споменика и иницијативи да га поклонимо нашим пријатељима Епархији будимљанско-никшићкој Српске Православне Цркве. То је непроцјењив допринос јачању пријатељства између народа Русије и Црне Горе“, поручио је амбасадор Маслеников.

Сабранима се обратио и аутор споменика, истакнути вајар Ајдин Зејналов, упутивши захвалност руководству Општине Никшић и Епархије будимљанско-никшићке.

„За мене је ово баш значајан дан, упечатљив дан јер у њему отварамо два споменика заредом. Сматрам да је то врло важан пројекат с обзиром на данашњу реалност. За мене је велика част да будем дио овог пројекта. Добио сам инспирацију од ваше земље да урадим овај споменик. Надам се да ће вам ови моји споменици давати осјећај наде и благости сваког дана“, казао је Зејналов.

Проф. др Драго Перовић је изразио захвалност академику Зејналову, руској амбасади у ЦГ, Руском дому у Београду што су изабрали Никшић да „за вјеки вјекова чува нашу православну вјеру заједно са Светим Александром Невским“.

„Данас, на дан сјећања на великог кнеза Александра Невског, овдје пред Епархијским двором у Никшићу, љубављу  академика Руске академије умјетности, скулптора Ајдина Зејналова, трудом Руског дома у Београду и Амбасаде Русије у Црној Гори, вољом Епархије будимљанско-никшићке, жељом Никшићана, благословом Светог Василија Острошког, Никшић објеручке прихвата на дар скулптуру Светог Александра Невског“.

„За наше људске мјере, 1240. година је већ прадавна, али кад сагледамо њу и све оне године које су слиједиле у овоземаљском животу кнеза Александра Јарославича, и ове наше посљедње деценије, ових скоро осам вјекова, што их дијеле као да се ништа није промијенило: геополитичка ситуација је остала иста, миленијумски траје борба око скоро истог меридијана. Запад никако не може да поднесе Јесењинову пјесничку констатацију да пјева „шестини земље цијеле, коју Русија зову“, Русија као и у доба Александра Невског мора да брани своје западне границе. Некада на Неви, данас на Дњепру“, навео је Перовић, додајући да Свети Александар Невски слијеће данас међу нас као некад Царев мост.

„Да нас повеже, као храм Св. Василија, да нас заштити, као Дворац краља Николе, да нас уздигне, као скулптура Пресвете Богородице Вјечеслава Михаиловича Кликова, да нас  заступа пред Богом. Он је као Јуда Макавејски, као Свети Петар Цетињски свједок сопствене богоизабраности и богоизабраности свога народа. Сву тројицу носи безупитна вјера у Бога као помоћника, избавитеља и спаситеља земаљских праведника и мученика. Њиховом заслугом се од народа изазвани Божије гњев преокреће у Божију милост“.

„Због тога увијек и свему кнез Александар и Петар Први приступају са макавејском молитвом „Божија помоћ!“, са знањем да је „лијек“ свима „да се к Богу обратите“. Опсег богоизабраности и одлучујуће божанске помоћи код Петра Првог обухвата: одбрану „моје Богом спасајеме државе“, слободу народа, побједе у великим сукобима, његов живот и положај Митрополита, вријеме за ослобађање српског народа, спасавање народа од болести и глади, стоке од жеђи“, рекао је проф. Перовић и наставио:

„Свети Петар Цетињски као првосвештеник, вођа, стратег и јунак је као и Јуда Макавејац и кнез Александар убијеђен у Божију помоћ и побједу још прије битке: „Бог ће нама у помоћи бити / Махмута ће помоћ придобити“. Уз то, прије сукоба Пипера и Куча са Топал Осман-пашом „народ приповиједа неко чудо, показано прије него што су се војске биле удариле, то јест да је христијанска војска пред собом угледала чоека на бијелом коњу, подобнога великомученику Георгију, који је најпрви тако Турке устрашио да је и сами Топал Одман-паша из Подгорице утекао у Арбанију“.

„И за једног и за другог, уз безусловну вјеру у Бога иде и вјера у изабраност Русије као заштитнице православља, хришћанства и човјечанства уопште. За Петра Првог она је „Мат-Росија“ и „спасаватељница народах“. Због тога се он читавог свог владања труди да испуни завјет својих „прародитеља и предмјестника на вјерност к Русији!!!“, и свједочи: „ево је прошла стотина годинах откада су наши родитељи и прародитељи, пак и ми, сву надежду и упованије своје полагали послед Бога на Росију“. И на крају, сви знамо како гласи посљедњи савјет синовцу Радивоју: „моли се Богу и држ се Русије“, казао је проф. др Драго Перовић.

Након церемоније освештања и откривања споменика, у Парохијском дому је уприличен културно-умјетнички програм, у којем је концерт класичне музике одржао виолиниста и виртуоз Михаил Березницки.

Извор: епархија.ме

Pin It on Pinterest

Share This