МАНАСТИР Богоштица, надомак Крупња, задужбина у том селу, недавно упокојеног владике Лаврентија, сија пуним сјајем, не само духовно, већ и културно, јер је у склопу светиње и Дом песништва „Десанка Максимовић“.
Ово је једна од најомиљенијих адреса коју посећују ходочасници из свих делова Србије, расејања, уз овдашње, побожне Рађевце, земљаке некада омиљеног западноевропског и аустралијског, а потом и шабачко-ваљевског епископа Лаврентија Трифуновића. Спој културног и духовног, па још и места за туристе, оне верске, нема кога не привлачи. Са његовог видиковца види се „цела Рађевина, пола Подгорине и Поцерине“.
Владика Лаврентије, како нам је сам за живота рекао, желео је да на овај начин споји Десанкину Бранковину и Рађевину, „али и да славна поетеса добије свој дом, као и чувени Његош на Ловћену“. По том узору урађена је и црквица.
– Владика је желео да се зна да је на Ловћену највећи песник српског рода, а у Богоштици духовно највећа српска песникиња, чије је стваралаштво обожавао и сваке године, после њене смрти, посећивао њен гроб у Бранковини, где јој је служио помен и рецитовао и слушао како други рецитују њену поезију – каже писац Драган Дамјановић. – Осећај је невероватан и доказ је мудрости тог нашег дивног архијереја.
Срећан је, каже Дамјановић, „што је Епархија шабачка добила дивног епископа, владику Јеротеја, сјајног духовника и теолога, али и интелектуалца, одличног познаваоца свих наших културних блага од песме, игре, романа, поезије до сликарства, филма и позоришта“. Богоштица иде даље под вођством духовног родитеља владике Јеротеја, који је, као и његов претходних, управу над њом поверио младом, вредном, агилном и за та посла сасвим искусном архимандриту Нифонту, који је у Богоштици више од деценије.
– Долазећи често у Богоштицу уверио сам се да је име добило тако што је неко мудар проценио да је Божје село, што је, сигуран сам тачно – каже академик професор др Мирко Керкез, вишегодишњи заменик директора Клиничког центра Србије, чувени наш хирург. – Наша Србија је лепа и богата и није чудо да људи радо хрле у њу. А, људи попут владике Лаврентија, његовог наследника владике Јеротеја и архимандрита Нифонта, заслужују највеће поштовање, „јер су, већ, на најбољи начин, учинили велика дела мила и Богу и роду“.
Извор: Новости
