Izaberite stranicu

У Недјељу четрнаесту по Педесетници, у Недјељу када прослављамо Сабор Светих српских просветитеља и учитеља, 10. септембра 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Проти Далибору саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, као и ђакон Илија Арзејкин.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који се у уводном дијелу пастирског слова осврнуо подробније на јеванђелско зачало које говори о Господу који казује својим ученицима параболу / причу о Свадби царевог сина, која у суштини алегоријски представља Господа као женика, док Цркву и душе људи предстаавља као Његове невјесте:

,,Господ Бог нас позива своју на свадбу, јер Он је женик, а Црква је Његова невјеста као и наше душе што јесу Његове невјесте. Он нас сваког дана непрестано позива, да дођемо у Храм Божији, на Свету Евхаристију – Литиргију, позива и призива оне који нису крштени да се крсте у име Његово”.

Он је подвукао да је важно да након спознаје Бога и уласка у вјеру, врло важно да ту вјеру сачувамо и не изгубимо душу своју:

,,Важно је да када спознамо Бога и када уђемо у вјеру, да ту вјеру сачувамо, да не изгубимо душу своју. Јер на крају ове јеванђелске приче чујемо да су на свадбу Господњу односно у Царство Небеско позвани сви, међутим један није био обучен у свадбено рухо, односно није његова душа била украшена врлинама”.

Прота Далибор се потом вратио на зачало из Светог Јеванђеља по Матеју, акцентујући да свадбено рухо, благодат коју добијамо Светим Крштењем можемо изгубити ако не живимо животом достојним хришћанина:

,,Када примамо Свету Тајну Крштења ми се облачимо у Христа, у свадбено рухо, али, можемо то и да изгубимо уколико не живимо животом достојним хришћана. Уколико живимо живот злих дијела, без смирења, упрљаћемо и поцијепати даровано свадбено рухо и Господ ће нас као и овога човјека питати: ,,Зашто си дошао овамо, зашто твоја душа није спремна за Царство Небеско?”

,,Имајте увијек на уму, ако лажете, лажете сами себе, јер Господ Бог зна не само наша дјела, него и сваку нашу помисао. Зато данашња јеванђелска прича веома дубока, јер она показује да само ако човјек хоће чистим срцем и истинском добром вољом, Господ ће даривати и помоћи како да човјек задобије Царство Небеско”. – поручио је он.

У другом дијелог пастирског слова, прота Далибор се осврнуо и на прославу Сабора Светих српских просветитеља и учитеља:

,,Данас прослављамо Сабор српских светитеља, јерараха, њих осамнаест архиепископа и патријараха. На првом мјесту славимо Светог равноапостолног Светог Саву, првог архиепископа српскога који је основао нашу цркву. Само замислите колико смо богат народ, такве претке да имамо, толико њих светих, да их практично не можемо ни побројати!”

Он је подсјетио да нас је Господ Бог преизобилно даровао, будући да имамо толико светитеља међу нашим прецима, али је подвукао да због тог преизобилног дара велика је и одговорност нашег народа:

,,Бог нас је много и преизобилно даровао, али, за нас Србе и српски народ је важно да следујемо њиховим путем јер управо они светитељи Божији из нашег народа су уткали пут којим треба да ходимо. Због оволико преизобилног дара, бићемо пред Богом много питани, јер они су оправдали и сачували своје свадбено рухо, вјеру сачували, зато их је Господ тако и прославио”.

,,Када неко од нас каже да га је ухватила депресија, чамотиња, да нема свог циља у животу, нека узме да чита житија својих предака, да види у каквим мукама и невољама су се они довијали и сналазили и сачували своју вјеру чисту и неокрњену, сачувавши вјеру у Христа Бога као Спаиситеља и Сина Божијег до краја живота”. – закључио је напослијетку протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Подсјећамо да на овај дан Српска православна црква врши спомен Сабора Светих српских просветитеља и учитеља, који подразумијева неколико архиепископа и патријараха: Свети Сава, први српски архиепископ назван равноапостолним ; Арсеније I Сремац, насљедник Св. Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовјенчаног краља Стефана, живио у Јерусалиму подуже вријеме, назива се „сличан Мојсеју у кротости”; Никодим I Пећки, подвизавао се у Светој гори и био игуман Хилендарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље” ; Свети Јоаникије II, најприје архиепископ, а од 1346. патријарх, преминуо 1349; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у вријеме кнеза Лазара 1376, и крунисао Лазара, затим се отказао престола патријаршеског и повукао се у самоћу; Спиридон, насљедник Јефремов, скончао 1388; Макарије, обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим мјестима, подигао чувену трпезарију при Пећком манастиру, и много урадио на унапријеђењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мехмеда Соколовића, умро је 1574; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао у Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака истјазаван за велеиздају и објешен 1656. године. Уз ове још се помињу Јевстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије II епископ рашки, Кирило I, Јован, Максим и Никон. Многи од њих су се подвизавали на Светој гори Атонској.

Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This