Select Page

Ђорђе Михаиловић (1928-2023), чувени чувар српског војничког гробља „Зејтинлик“ у Солуну, сахрањен је уочи Ивањдана, 6. јула 2023. године, у породичној гробници на овој некрополи у Солуну, у којој почивају и његови деда и отац, известили су Епархија зворничко-тузланска, РТРС и ТВ Храм.

Опело у Храму Св. Георгија на гробљу служили су Високопреосвећени Митрополит солунски г. Варнава и Његово Преосвештенство викарни Епископ јегарски г. Нектарије, а у молитви су, поред чланова породице, родбине, пријатеља и поштоваоца чика Ђорђа, учествовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић, председник Републике Српске г. Милорад Додик и делегације државе Србије и Грчке.

Чика Ђорђе је сахрањен уз српску химну „Боже правде“ и највише државне и војне почасти. „Да не заборавимо старину Ђорђа, да не заборавимо човека који је симбол незаборава међу Србима, да не заборавимо Зејтинлик, већ да молитвама уливамо зејтин у кандило незаборава“, рекао је између осталог у беседи Владика Нектарије.

Беседа коју је над одром Ђорђа Михаиловића произнео Преосвећени Епископ јегарски г. Нектарије:

„Високопреосвећени Владико Варнава, господине председниче Републике Српске, господине министре, предстваници државе, пречасни оци, браћо и сестре!

Пре свега желим да пренесем свима благослов и молитве нашега оца и архипастира, Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, који ме је послао да над одром блаженоупокојеног брата нашега Ђорђа узнесем Богу молитве за упокојење и спасење његово. Свима вама који сте данас сабрани овде: породици, поштоваоцима и ближњима преносим искрено саучешће нашега Патријарха.

‘У вјечни спомен биће праведник’ казује нам Свети цар Давид. Вечни спомен јесте молитвено сећање, благодарење, а изнад свега љубав. Управо вођени тим осећањима вечне благодарности, љубави и искренога поштовања данас смо се сабрали овде да испратимо човека који је својом пожртвованошћу и добротом одужио дуг многих Срба према светим прецима. На Зејтинлику је можда чак и једини знао сваки гроб, свако име и презиме својих Срба које је зла судбина отерала ‘Тамо далеко’ да у борби оставе своје кости далеко од матице, али недалеко од наше друге матице изван државних граница, светога Хиландара. Покојни Ђорђе је на Зејтинлику био воштаница упокојенима, а живима подсетник да се не смеју заборавити народни хероји. И данас, када је и њега Господ позвао у Земљу живих да се придружи својим страдалницима у Небеској Србији, остаје нам дуг према њему. Да не заборавимо старину Ђорђа, да не заборавимо човека који је симбол незаборава међу Србима, да не заборавимо Зејтинлик, већ да молитвама уливамо зејтин у кандило незаборава. Христос је васкрсао и разоружао смрт, васкрсао је да и ми васкрснемо, и смрт победио како нам не би смрт била судија већ живи Бог.

Нека Господ милостиви и човекољубиви подари вечни покој у Царству своме нашем незаборавном диву, чувару свете историје српске и да га настани у рају сладости у друштво светих из рода нашега.

Наша Црква је дубоко ценећи жртву покојнога Ђорђа, њему за живота доделила орден Светога Саве, највеће одликовање Српске православне цркве, како због свих јуначких заслуга овде стечених жртвом међу зејтинличким хумкама, тако и због срца светосавског које је већ овде и сада било опредељено за вјечно и небеско.

Блажен је пут којим данас идеш брате наш Ђорђе, јер ти је припремљено мјесто покоја – загрљај Христов у коме и мртав оживљава и бива спасен! Амин“, рекао је Његово преосвештенство викарни Епископ јегарски г. Нектарије.

Обрада вести Редакција Радија „Слово љубве“

Фото: Епархија зворничко-тузланска

Pin It on Pinterest

Share This