Izaberite stranicu

У порти Храма Светог Јована Владимира на Видовдан увече је, у организацији Православне црквене општине Бар, одржано Видовданско вече.

На почетку вечери обратио се протојереј Никола Радовић, потом је Видовданску бесједу казивао проф. др Душан Крцуновић, редовни професор на Филозофском факултету у Никшићу.

„Стојимо пред избором пред којим је био и наш велики кнез Лазар – ‘коме ли се превољети царству, да ли земаљском или небеском? Оно што је тада Лазар учинио, то је она вертикала за коју се ми држимо и које се не одричемо и које се нећемо одрећи до судњега дана. Јер, по тој вертикали, по тој његовој завјетној одлуци, ми пред Господом задобијамо и царство небеско”, казао је протојереј Никола Радовић .

Он је истакао и да “Косово и Метохија није само географија, већ је присутно и овђе гђе смо ми сабрани око имена божијега, Светог Лазара, Светог Саве, Светог Јована Владимира, и на тај начин показујемо да смо једно са тим страдалним народом на Косову и Метохији”.

Испричао је и да је неколико година провео у Косовској Митровици осликавајући Храм Светог Димитрија, те да су му то неке од најљепших година у животу.

“Много сам захвалан Богу на том дару који ми је подарио, јер сам успио из прве руке да се сретнем са Косовом и Метохијом, од врха до дна обилазећи све светиње, упознајући све те људе који тамо живе, који су остали. То је једно посебно искуство које бих заиста свима вама пожелио. Зато треба да се трудимо да сви обилазимо наше светиње на Косову и Метохији, људе који тамо живе… не толико што ћемо ми њима помоћи, (иако им је свака подршка значајна), него што ћемо сами себи помоћи. Јер, одласком на Косово и Метохију ми се враћамо себи, спознајемо се са својим бићем истински, тек онда можемо да спознамо шта јесмо и ко смо”, поручио је протојереј.

У Видовданској бесједи проф. др Душан Крцуновић је између осталог казао:

“На Косовском завјету и чувању косовског опредељења, изграђен етос српског народа, дакле, карактер српског народа као заведне и духовне заједнице, која је у вртлозима историјског времена витешки свједочила Божију истину и правду и чудом, све до дана данашњег, а тако ће бити и убудуће, опстајала”.

“Видовдан као дан у коме се одиграла Косовска битка и као дан у коме свештеномученик Лазар својим опређељењем за Небеско царство, успоставио Косовски завјет одредио је, као што знамо, нашу националну историју у борби за ослобођење и уједињење и био извор стваралачког надахнућа наше духовне, књижевне и интелектуалне културе. То је оно што је опште познато и то је оно што мање више сви знамо. Али тајна Видовданског дана не исцрпљује се само пригодним празничним сјећањем на жртвени подвиг Кнеза Лазара и косовских витезова, нити сјећањем на величанствена прегнућа и надахнућа каснијих генерација настављача и чувара јуначког косовског аманета. Тајну Видовданског празника се разумије у његовој пуноћи само ако Косовски завјет у свом властитом времену доживимо крање лично, као највластитију обавезу одговора и највластитију животног свједочења”, поручио је проф.др Крцуновић.

У културно-умјетничком програму учестовао је хор Храма под диригентским вођством проф. мр Маје Басараб као и ђечји хор, под вођством проф. Саше Басараба.

КУД “Свети Јован Владимир” извели су кореографију “Метохијска жетва”.

Модераторка програма била је Анастасија Главичић.

Извор: Баринфо

Pin It on Pinterest

Share This