Izaberite stranicu

На Богословском факултету у Фочи синоћ је отворен научни скуп “Византијско насљеђе данас – шта је нама Ромејско царство” на којем учествују еминентни теолози и историчари из Русије, Грчке, Румуније, Србије, Сјеверне Македоније, Црне Горе и БиХ.

Амбасадор Грчке у БиХ Димитриос Папандреу рекао је на отварању скупа да је Византија у темељу европске културе и да њено насљеђе није само грчко, већ свих источних народа, али и цијеле Европе.

– Византијско насљеђе је насљеђе свих нас и то управо показује ова конференција. Византија је била једна не само многољудна, него и многоетнична земља, живјело је више народа у византијској империји и то насљеђе припада свима – рекао је Папандреу, који је по струци византолог.

Он је додао да је ово велика и значајна тема о којој је током историје написано много студија и научних зборника, али да се на сва важна питања остало без одговора.

– Овакав скуп прилика је да се отворе ове теме, да се нешто важно каже и да се понуде нови одговори на питања која су нам током историје остала непозната. Ово је прилика да се два братска народа, српски и грчки, поново на неки начин зближе и да се преко ове теме пројави та историјска, братска хришћанска блискост која нас спаја током вијекова – рекао је грчки амбасадор.

Декан Православног богословског факултета Владислав Топаловић каже да је византијска мисао образовала посебно гледање на свијет, на науку, на човјека, те да ће учесници научног скупа, који долазе из земаља насљедница византијске традиције, покушати да дају одговоре на питања која поставља савремена византологија.

Он је навео да је ријеч о актуелној науци, посебно за православне теологије, који своју културну хомогеност православља базирају највише на византијској култури.

Учесници ће се дотаћи и актуелне проблематике у православљу у свјетлу размимоилажења Васељенске и Московске патријаршије.

Научни скуп отворио је ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић који је истакао да овај универзитет с поносом као крсну славу обиљежава празник посвећен Светим Ћирилу и Методију, византијским просветитељима који су, ширећи Христову ријеч, словенским народима даровали ћирилично писмо, које је у сржи српског бића и идентитета.

– Чувајући ромејско насљеђе данас, ми чувамо и свој идентитет – рекао је Кулић.

На тродневном скупу у Фочи, између осталих, научне радове изложиће и Анастасије Атанасидис са Православног богословског факултета Аристотеловог универзитета из Солуна, те Павле Јермилов са Православног богословског факултета Светотихоновског православног универзитета из Москве

Извор: РТРС

Pin It on Pinterest

Share This