Select Page

Њ.К.В. Престолонаследник Александар Карађорђевић боравио је у Хиландару од 24. до 26.05. 2023. године.

Ово је његова трећа посета манастиру. Повод за посету је 825. годишњица од оснивања Свете царске српске лавре Хиландара.

Његово Краљевско Височанство одликовао је манастир Хиландар Краљевским орденом Карађорђеве звезде првог реда (степен Великог крста), за све заслуге које има за наш народ, земљу и Краљевски дом Србије.

Високопреподобни архимандрит Методије дочекао је са братством Престолонаследника 24. маја. У литији је испраћен до саборне хиландарске цркве, где је у његову част служено славословље.

Његово Краљевско Височанство, у пратњи чланова „Удружења Краљевина Србија“, присуствовао је празничном бдењу и  Светој Литургији за празник Вазнесења Христовог. За славском трпезом беседили су игуман Методије и Престолонаследник Александар. Касније током дана обишао је манастирску ризницу, костурницу, као и маслину коју је засадио приликом своје прве посете 1990. године.

Орден Карађорђеве звезде уручио је игуману и братству у свечаној сали Синодика. Овом приликом даровао је манастиру и портрет Њ.В. Краља Петра I. Игуман Методије поклонио је Престолонаследнику јубиларни златник поводом 700 година од упокојења Св. краља Милутина, ктитора хиландарског, као и маслиново уље справљено од маслине Цара Душана.

Трећег дана посете, Њ.К.В. Престолонаследник Александар запалио је свећу у манастиру поводом обележавања 10. годишњице државне сахране и повратка земних остатака његових оца, мајке, баке и стрица у Србију. Архимандрит Методије упознао је Престолонаследника са преосталим радовима на обнови манастира који су у току.

„Захвалан сам Богу на прилици да поново будем овде у нашем Хиландару. Пре више од тридесет година указана ми је невероватна част да засадим маслину на овом светом месту, приликом моје прве посете. Емоције које сам тада осећао су још увек подједнако јаке и живе, као да нису прошле три деценије. Данас сам поново ту, још једним дивним поводом – осамсто двадесет и пет година од када су Свети Сава и Свети Симеон основали нашу царску лавру. Знамо добро да су године и векови само тренутак у очима нашег Господа, али за нас људе, овакве годишњице су веома важне.

Без ове велике светиње, ми Срби бисмо тешко истрајали и остали на Његовом путу. Зидине Хиландара удахњују мир и спокој сваком вернику. Овај свети манастир нас је осветљавао и показивао пут, током свих векова свог постојања. Зато сам одлучио да Хиландар одликујем Краљевским орденом Карађорђеве звезде првог реда, за све изузетне заслуге за наш народ и нашу земљу.

Још једна важна годишњица – десет година откако смо успели да исправимо вишедеценијску неправду и вратимо у Србију земне остатке мог оца, краља Петра II, као и моје мајке, баке и мог стрица. Захвалан сам Богу што ми је омогућио да испуним очев завет, да га вратим у нашу Србију после његове смрти. Прошло је десет година како су коначно нашли вечни мир на нашем тлу. Веома ми је важно да се тим поводом баш овде помолим и запалим свећу за њихове душе и вечни покој. Поготово зато што знам да је у најтежим данима живота мог оца, током нежељеног изгнанства, његова утеха била веза са овим светим местом. Писма која је добијао и слао у Хиландар била су речи утехе. Хвала вам за сву љубав коју сте исказали мом оцу, свим мојим прецима и нашем краљевском дому“, рекао је овом приликом Њ.К.В. Престолонаследник Александар.


Беседа игумана Методија на Спасовдан приликом посете
Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића

Ваше Краљевско Височанство, драги оци, поштована господо који сте у цењеној пратњи Његовог Височанства, браћо из Удружења Краљевина Србија и драги наши поклоници, срећан празник, на многаја љета!

Чули смо и синоћ и данас у беседама о. Јустина Поповића и св. Владике Николаја, колико је важан данашњи празник. Дакле, Господ се, носећи тело људско у коме се оваплотио, узнео на највиша небеса и сео са десне стране Бога и Оца али заједно са људском природом. Људску природу је наш Спаситељ узнео више од свих небеса, више од свих анђелских сила. То је велика тајна и то је највећи дар који је Бог дао човеку. И баш због тога, ми морамо да будемо свесни тог дара и да поштујемо то што нам је Господ дао. А то разумети врло је тешко. Ипак трудимо се да разумемо ту свету тајну и да се никако не нађемо као они који пренебрегавају овај велики дар. Јер, одбити такав дар, највећи је грех. Ево, ја који о овоме говорим, први могу да признам да у свом животу још увек нисам разумео шта значи та тајна. Дакле, Господ нам је дао да људска природа седи са десне стране Бога и Оца. Када бисмо ми разумели шта значи ова тајна, ми бисмо у потпуности променили свој живот и увек бисмо служили Богу и трудили бисмо се да исправимо себе и не чинимо не само велике, већ и најмање грехе. Али као што сам исповедио своју немоћ да то разумем и да према тој тајни устројавам свој живот, бивамо и свесни да је то заиста тешко. Али ако је тешко, није немогуће да се трудимо увек да схватимо шта то значи. Није Господ Бог неко ко је далеко на небу а нас је све оставио на земљи да живимо свој живот и само понекад да га се сетимо. Не, он жели да ми будемо увек поред њега и увек сједињени са њим. О томе да размишљамо у све дане свог живота и да се трудимо да свој живот на тај начин устројимо.

За десет дана ћемо славити празник Силаска Духа Светог на апостоле, када је рођена Црква, а кроз њу нам се дају велики дарови за наше спасење. Када говоримо о даровима Цркве, а данас, Ваше Височанство, када сте Ви присутни овде, сетићемо се и учења мудрог и православног ромејског цара Св. Јустинијана. Он је говорио да су, између осталог, у Цркви два велика дара, то су: свештенство и царство. А како ови дарови помажу спасењу људи? Св. Патријарх Фотије је то објаснио. Рекао је да свештенство као духовна власт води главну реч у цркви, а царство и краљевство брину о држави, о земаљском царству. Дакле, потребна је симфонија између свештенства и царства. А Свети Фотије је то објаснио, кроз равнотежу у симфонији грба ромејског царства, који је у облику двоглавог орла. Орао има две главе и једно тело. Тело представља хришћански народ а две главу су Црква и држава. Оне су изнад тела, не само због власти, већ и због одговорности. Највећу одговорност за спасење народа имају цар и патријарх. То учење смо могли да чујемо и у данашње дане а не само у древна времена. Тако је наш учени епископ, блаженопочивши Данило Крстић, говорио да су у српском народу најсветији пример те равноправности били Свети Сава и његов брат Стефан Првовенчани. Један је био архиепископ и поглавар цркве, а други је био првовенчани краљ српски. Зато је владика Данило говорио да онај народ који има династију може да се сматра за духовно богат народ.

Блаженопочивши Патријарх Иринеј је волео једну народну изреку коју је често помињао: „Бог на небу, а краљ на земљи“. Били смо сведоци лично, када је блаженопочивши патријарх Иринеј долазећи код Вас на крсну славу Светог Андреја Првозваног, увек говорио да у српском народу постоји велико поштовање према Вожду Карађорђу и свим његовим потомцима. Они су имали велику мисију у српском народу и потребно је да дом Карађорђевића, где сте Ви сада началник и домаћин, настави ту мисију у нашем народу и да је то жеља и молитва наше Цркве. Патријарх Иринеј је деценијама имао духовну везу са нашим манастиром. Он је долазио више пута и пре него што је постао патријарх. И као патријарх, до последњег дана, када је боравио у болесничкој постељи, бринуо се за наш манастир. Увек се распитивао како је братство, како тече обнова, тако да и ми поштујемо спомен на њега. Ми, као хиландарско братство, немамо никакво друго мишљење, него се слажемо са нашим блаженопочившим Патријархом Иринејем, који је говорећи те речи изразио мишљење целе Цркве.

Ово што сам рекао није нека политичка порука, јер манастир Хиландар се не бави дневнополитичким темама на тај начин. Ја сам само покушао да све нас подсетим какво је вековно предање, од првих векова црквених учитеља, па све до савремених. А то вековно предање и традиција цркве каже да је најбољи начин за спасење народа Божијег, живот у православној монархији на чијем челу је Божији помазаник. Ако је такво вековно предање цркве, ја никако не могу ни да мислим, ни да говорим другачије. Са друге стране, морамо да будемо свесни да такав дар једном народу, да има своју православну монархију, зависи и од духовног стања тог народа. Ако бисмо добили само спољашњу форму, без наше унутрашње промене, то нам не би скоро ништа помогло. Зато нам Господ за сада и не даје али баш због тога је потребно да се сви потрудимо да исправимо свој живот, да се покајемо, да се приближимо Богу и онда ће нам Бог даровати такав велики дар, православну монархију.

И зато се молимо Господу који се вазнео на небо, да нам помогне да исправимо свој живот, да се угледамо на наше свете претке и тада ћемо и ми бити благословени.

Још једном, Ваше Височанство, драги оци, драга браћо, срећан празник, на многаја љета!


Беседа Њ.К.В Престолонаследника Александра

Свети оче игумане,

Драга браћо ове свете обитељи, драга браћо у Христу!

Захвалан сам Богу на прилици да опет будем овде у нашем Хиландару. Током моје прве посете имао сам велику част да на овом светом месту посадим дрво маслине. Емоције које сам тада осећао су још увек подједнако јаке. Као да нису прошле три деценије.

Данас сам опет ту, још једним дивним поводом. Осам стотина двадесет и пет година од када су  Свети Сава и Свети Симеон основали нашу царску лавру. Добро знамо да су и године и векови само трен у Божијим очима, али за нас људе, овакви датуми су битни. Без ове велике светиње, ми Срби бисмо тешко опстали и остали на његовом путу. Зидине Хиландара уливају мир и спокој вернику. А Богомајка Тројеручица прима све наше молитве, води нас и чува. Пре свега вас монаха који јој се сваког дана молите и поштујете. Као и сваког верника, који је током ових осам векова, искао њену помоћ. Овај свети манастир нам даје светло и показује пут, током свих векова свог постојања.

Зато сам и одлучио да Краљевским орденом Карађорђеве звезде у првом степену, одликујем Хиландар, за све заслуге за наш народ и земљу. Ово одликовање ступа на снагу данас, на Спасовдан.

Поред тога, још један је битан повод моје посете. Сутра је десет година откако сам у Србију вратио земне остатке мог оца, моје мајке, бабе и стрица. Захвалан сам Богу што ми је омогућио да испуним завет свог оца, да га макар и након смрти, вратим у нашу Србију. Десет је година откако најзад имају вечни мир у својој земљи. Јако ми је битно да се тим поводом баш овде помолим и упалим свећу за њихове душе и вечни покој. Посебно јер знам да је у најтежим данима мог оца, његова утеха била веза са овим местом. Писма која је добијао и слао Хиландару, била су речи утехе. Хвала вам на указаној љубави према мом оцу, свим мојим прецима и краљевском дому.

Свети оче игумане, драга браћо, помените нас у својим светим молитвама.

Још једном од срца хвала!

Извор: Манстир Хиландар

Pin It on Pinterest

Share This