Izaberite stranicu

Ђурђевданску литургију у подгоричком храму Великомученика Георгија, поводом храмовне славе овог древног храма, – служио је јутрос Његово Преосвештенство Владика буеносаирески г. Кирило, са подгоричким свештенством.

За певницом, благољепију појања допринели су појци ово древне светиње.

Сабраном народу, који је у великом броју испунио храм и црквену порту, обратио се поучном беседом Преосвећени Епископ Кирило, који је указао да данас славимо великога сведока вере Христове, после чијег мученичког страдања је вера Христова постала део свијести људског разума, нарочито после Светог Константина Великог.

Постоји нешто много важније од овога живота – што су својим страдањем мученици Христови показали и доказали и поред бројних мучења која су претрпели – подвукао је Преосвећени Владика.

,,Та блага вијест дошла је и до душе младога Георгија (који је био на Диоклецијановом двору уз самога цара).

Изгледа да се он о вери хришћанској научио од своје мајке – јер су они били родом из Лиде Палестинске (која је била под јурисдикцијом Антиохијске Патријаршије), подвукао је Епископ Кирило, додавши да су остаци Диклеционијанових палата сачуване и до данашњих дана (у данашњој Хрватској);

Владика је рекао да је тај велики цар, који је био уман човек, неоспорно био заслепљен многобожачком вером, па су му страшно сметали хришћани. И да су га вероватно неки од тих лажних жречева наговорили против хришћана, представљајући их као опасност за царство – те се он свом силом окренуо против хришћана.

А та опасност су били – казао је Владика – голоруки људи, који никоме никаквога зла ниси чини, послушни грађани…

,, Видећи страдања тих људи… како се каже у Георгијевом житију … Он је видио добру могућност за спасење – што је врло поучно за нас, јер морамо осетити тај тренутак, када треба исповедити своју веру, дакле, Он је изишао пред цара, – исповедио своју веру, рекао да је то неправедно што ради и да ти људи не представљају опасност по царство.

,, Ту је Георгије стављен на најстрашније муке – што човек без Божије помоћи не би могао издржати; Анђео Господњи му се јављао и стално га крепио и исцељивао – те је ујутру излазио пред цара, здрав.

Но, то није помогло Диоклецијану да се преуми и схвати своју заблуду; сматрао је да је то дејство неких мађија.

Међутим, сматра Пресвећени Владика, да се све то попушта од Господа, како би се бар неки привели вери, – а међу њима је био Анастасије, мађионичар који је био доведен да отрује Георгија; међутим, Георгију ништа није шкодило.

Анастасије га је условио – да ће поверовати, уколико Васкрсне његовог преминулог пријатеља. И заиста, молитвом Георгијевом, мртвац је Васкрсао, и Анастасије се прибројао броју мученика; такође, подсетио је Владика, жена Диоклецијанова, Александра, видећи чудеса Георгијева, поверовала је – и одмах била посечена, те се и она на данашњи дан прославља, као мученица за вјеру.

Све то Диклецијану, међутим није помогло – и он је остао у тами свога незнабоштва.

Тада је многи народ који је био присутан – повјеровао и  крстио се.

Не случајно се Св. Георгије слика  – како поражава аждају, која симболизује ту епоху незнабожачку, сматра Владика, додавши да је Господ је припремао једну другу велику личност – Св. Константина Великог, који је својим Миланским Едиктом, укинуо гоњење хришћана и прекинуо еру незнабожачку.

Преосвећени Владика је искористио прилику и честитао славу свима парохијанима и старешини овога храма, проти Шљиванчанину, коме је Свети Ђорђе и породична слава.

Пожелевши на крају своје беседе да нам Свети Георгије буде узор у нашој вјери, који је до смрти остао вјеран – А што је есенција, суштина наше вјере, поучио је Владика, буенос-аирески.

Потом се Преосвећеном Владици, обратио старешина храма, прота Шљиванчанин, захваливши се на части којом нас је удостојио својим доласком и служењем, заблагодаривши омладини Правослвног братства Свети Ђорђе, које је било домаћин овогодишње славе а за наредну годину се јавио Слободан Ћеранић. 

Потом су сви они који су се припремали за примање Свете тајне причешћа, приступили Светој  Чаши.

Затим су свештенослужитељи овог древног храма, приступили благосиљању и ломљењу славских колача, свима онима који Ђурђевдан прослављају као своју крсну славу.

Заједничарење свештенства, парохијана са преосвећеним Владиком Кирилом, настављено је у Светогеоргијевском Дому, уз славску трпезу љубави.

Поводом славе храма под Горицом синоћ је служена вечерња служба с петохљебницом.

Елза Бибић

Фото/видео: Дарко Радуновић

Pin It on Pinterest

Share This