Select Page

У Недељу жена мироносица, у школама вјеронауке широм Митрополије црногорско-приморске, по препоруци Катихетског одбора, одржан је час за основце о превенцији болести зависности и о томе како се наша Црква бори ријечју и дјелом против ове пошасти.

 Тамо гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше. (Мт 6,21)

Наша вјера има одувијек јасан став према овоме, она од Старог завјета, од Господа Исуса Христа, па преко апостола, Светих отаца и светих Божијих људи, брине о људима и суочава се и бори против порока и зависности.

Наш пут у овом свијету је пут ка Царству небеском и вјечном животу. У овоземаљском животу постоје разне ствари које нас одвраћају са тог пута и које нас удаљавају од Бога. Највидљивији од њих су пороци. Пороци су заправо све лоше ствари које нам прелазе у навику, постају саставни дио нашег живота и чини нам се да не можемо без тога.

Сви ови пороци нама укидају слободу коју нам је Бог још при стварању човјека даровао, односно створио нас као слободна бића. Да, чак и ако грицкам нокте, већ сам изгубио мало од своје слободе. Ако морам на сваких пар минута да погледам у телефон и провјерим друштвене мреже или ако осјетим да велику пажњу усмјеравам на видео игрице, то је већ знак да постајем неслободан и да постајем роб нечега потпуно безначајног и небитног за мој живот и за мој пут који смо на почетку поменули.

Постоје пороци и проблеми које можемо уочити сами код себе и са којима се можемо лако изборити. Но, врло често, човјек који је постао роб зависности, није довољно јак и способан да се сам избори са овим проблемом, те му је у борби за поновно освајање слободе, потребна помоћ људи који га воле, породице, пријатеља, Цркве, као и стручних људи као што су љекари, психолози и други дјелатници који се тиме баве.

Поменули смо љекаре, што нас доводи до оних ријечи ”болест зависности”. Наш организам је слаб и склон разним болестима, како тјелесним, тако и душевним. Зашто су ове болести зависности толико опасне по човјека? Зато што нападају и дух и тијело, па људи који дубоко западну у неки од ових проблема, а нарочито ако је у питању наркоманија или алкохолизам, не само да су постали робови лоше навике, већ и њихово тијело не може да живи без тих супстанци.

Човјек у ова стања не улази нагло, па да би могао нагло и да се тргне и отараси проблема. Ово човјека обузима постепено, повећавањем коришћења разних дрога или опијата, док не дође до скоро потпуног губитка своје воље и слободе, човјек се потпуно измијени, порок овлада њиме толико да за њега ништа друго на свијету и не постоји, те ако се човјеку не помогне, може да га одведе и у смрт.

Спасење људских душа је задатак, циљ и мисија наше вјере и наше Цркве, те Црква у сарадњи са љекарима и стручним људима, помаже особама које покушавају да се изборе са проблемом у који су запали. У нашој Цркви постоје организације које воде свештеници који су искусни у борби са овим великим непријатељем човјека. Једну од њих и највећу основао је наш Патријарх Порфирије, а зове се ”Земља живих”, при којој се лијече особе свих узраста од разних облика зависности, као што су наркоманија, алкохолизам, коцка, зависност од игрица, итд. У нашој Митрополији такође постоји ”Православни пастирско-савјетодавни центар”, у који су укључени свештеници, љекари и други људи који су посвећени овим проблемима.

Постоје двије полазне тачке са којих човјек упада у замку порока и зависности:

Прва је радозналост и самоувјереност, која је најчешће праћена реченицом: ”Ма само да пробам, неће мени бити ништа.”

Друга замка је она када нам се учини да нам је живот превише досадан или тежак, када нам се чини да нас нико не разумије, или чак и не воли, па тражимо у нечему бијег од стварности, бјежимо у нешто другачије и занимљивије. У ову другу замку све чешће упадају дјеца и млади, јер им се на сваком кораку нуде разни виртуелни (лажни) свјетови, као што су видео игрице и садржаји на друштвеним мрежама.

Велики проблем, који многи често занемарују је и коцка, у који спада зависност од спортских клађења, игара на срећу, посјете коцкарницама и слично, гдје се не губи само новац, већ и душа. Није ријеч само о изгубљеном или незаслужено добијеном новцу, ријеч је у лажној нади која човјека обузима и осјећају узбуђења и похлепе, а похлепа води до дубоког незадовољства, јер похлепан човјек никада не може бити истински срећан човјек.

Погледајмо шта нам о томе говори Апостол Павле: ”А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе. А ти, о човјече Божији, бјежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу.” (1. Тим 6: 8-11)

Надамо се да је из свега овога јасно да треба да волимо једни друге, да разговарамо једни са другима, да ходамо својим путем ка Христу и Царству небеском. Да се не обазиремо на разне шарене лаже и лажна узбуђења, да не бјежимо од стварности, већ да поправљамо својим примјером ту стварност.

Ми који смо крштени и који се причешћујемо, знамо да је једина права слобода у љубави, и позвани смо да ту љубав и тај дар који нам је од Бога дат његујемо код себе, а тако и ширимо даље, ка својим ближњима у кући, Цркви, школи, игралишту, тренингу, екскурзији, гдје год да боравимо, као и да се молимо за све људе који су запали у ове проблеме да им Господ да снаге да се изборе са овим снажним непријатељима и да као побједници покажу своје право лице онакви каквим их је Бог створио, какви могу и треба да буду.

Подсјетимо се још неких ријечи Светог апостола Павла које сви треба да научимо напамет и стално понављамо себи:  ”Све ми је слободно, али ми није све на корист; све ми је слободно, али не дам да ишта овлада мноме” (1. Кор 6, 12), а каже нам и: ”Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.” (Гал 5, 1)

У чувеној књизи ”Мали принц”, коју сви читамо као лектиру, постоји један дио који можемо читати и у овом свјетлу. Ту је сликовито објашњено како је потребно себе стално провјеравати и чистити од гријеха и порока. Мали принц редовно чисти све вулкане и чупа коријење лоших биљака на својој планети. Он чисти чак и угашене вулкане, јер ”никад се не зна”. Дакле треба да бринемо и чувамо се и од оних лоших ствари и порока које смо побиједили, јер никад не знамо када могу да нам се врате.

У истом поглављу, он говори о планети гдје живи један лењивац који је запустио планету тако што три стабљике баобаба (огромног дрвећа) није ишчупао на вријеме и пустио је да израсту. Шта се десило? Три слабе стабљике које је било лако почупати су израсле у огромне баобабе који су преузели својим коријењем читаву његову планету и он више није могао да им се супротстави.

За крај, запамтимо и ријечи из ове књиге: ”Дјецо, чувајте се баобаба!”

Тијана Лекић

Pin It on Pinterest

Share This