Select Page

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је, у пету (Глувну) недјељу Великог поста, 2. априла 2023. године, Свету архијерејску литургију, у цркви Богородице Тројеручице, у никшићком насељу Кличево.

Саслуживали су: архимандрит Сергије (Рекић), настојатељ манастира Острог, архимандрит Арсеније (Самарџић), игуман манастира Косијерево, архимандрит Исаија (Крговић), игуман манастира Бијела код Шавника.

У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ Никшића.

Сабране је поучавао Преосвећени Епископ Методије, осврнувши се на данашње Јеванђеље које говори о организацији, устројству Цркве од формирања када је Христос и 12 великих апостола, потом и 70 мањих, народ који је ишао за њима, слика данашње Цркве и, како је казао, трочлане подјеле клира на епископа, свештенство, ђакона и вјерни народ.

„Народ томе сљедује и потчињава се, али то потчињавање није једносмјерно као што је то организовано у земаљским институцијама и заједницама да би функционисале у овом свијету. Можда је најбоља слика тог земаљског функционисања и хијерархије слика војске у којој се војник потчињава десетару, а он подофициру, овај официру и тако до генерала, а то потчињавање и подвргавање је једносмјерно. По тој логици коју смо ми људи у овом свијету усвојили да бисмо опстали и да бисмо се организовали, да би опстала заједница коју формирамо, по тој логици и ова двојица апостола, Јаков и Јован, на платформи те логике, траже неко посебно мјесто од Исуса, пројектујући ту земаљску логику и на небо, да сједе близу Њега, да на вријеме обезбиједе свој положај и утицај“.

„Господ им каже да на тај начин не функционише небеска заједница. Иако постоји хијерерхија, као што од половине другог вијека постоји та трочлана подјела клира на епископа, свештенство и ђакона, прије тога сто година, отприлике, није тако Црква функционисала. Биле су разне службе у Цркви, неки су проповједали као апостоли, били су учитељи, пророци, исцјелитељи, а онда се то кристалисало и формирала та трочлана подјела клира, која је усвојена у свим црквама до половине 3. вијека, а ми је данас подразумијевамо као такву, мислећи да је увијек таква постојала“, бесједио је Његово преосвештенство.

Навео је да се платформа на којој подјела, подвргавање и потчињавање функционише у Цркви не заснива на истом темељу и основи као што функционишу остале земаљске заједнице.

„Ово је, управо, порука данашњег Јеванђеља, Христос објашњава: Онај ко хоће да буде први међу вама нека буде свима слуга, то је потпуно ван земаљске логике, како, рецимо, војска функционише, она би се у том моменту распала и више не би могла да дјелује; ко хоће да буде највећи  међу вама нек служи свима. Како може то јединство Цркве у овом свијету на тој логици небеској уопште да опстане и опстаје цијелих ових двије хиљаде година да се не распадне јединство Цркве, која је формирана на тим темељима, којима нас учи Јеванђеље и Христос у данашњем Јеванђељу?“

„Једини начин на којем може Црква да функционише у међусобном потчињавању једни другима, односно међусобном подвргавању, једино је, ако може да постоји, на љубави и у међусобној љубави. Љубав је основ, платформа на којој је то једино могуће и оствариво у овом свијету. Без тога не постоји јединство Цркве, не постоји Црква као небоземна организација, институција и заједница на овом свијету. У оном моменту, и у оној мјери у којој постоји међусобна љубав међу свим члановима Цркве, у тој мјери је Црква сложна, јединствена и слика небеске јерархије и Свете Тројице на крају, Оца и Сина и Светог Духа, који се међусобно воле и поштују, а гдје нема некога већег, који је надређен или неког ко је подређен некоме од те три божанске личности, него су у љубавном јединству, узајамно се потчињавају једна личност другој и њих двије трећој и тако међусобно“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Методије, закључивши да је то слика и образац функционисања црквене заједнице у којој постоји видљива јерархија, а могућа је једино ако постоји љубав као основа на којој се та заједница гради, ствара, увећава и иде ка вјечности.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Pin It on Pinterest

Share This