Select Page
У суботу, 11. мартаа 2023. године, Епископ топлички г. Петар, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија одржао предавање на тему: “Пост, као позив на заједничарење” у крипти подгоричког Саборног храма са почетком у 19 часова.

Многобројни аудиторијум у крипти подгоричког Саборног храма поздравио је протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења заблагодаривши свима на присуству нагласивши да својом посјетом Епископ топлички Петар доноси православној хришћанској заједници у Подгорици благослове великих подвижника синаита и Светог Григорија као и туманских светитеља:

,,Добродошли на прво предавање у току овог Великог и Часног Васкршњег Поста, уочи Друге недјеље поста, недјеље Светог Григорија Паламе имамо част и задовољство да се вечерас одазовемо на позив за заједничарење како и гласи тема овог вечерашњег предавања Преосвећеног владике Петра”.

,,Владика Петар је викарни епископ Његове светости Патријарха српског г. Порфирија тако да нам доноси и благословр свјатјејшег Патријарха, а као доскорашњи игуман манастира Горњак који чува мошти Светог Григорија, оснивача Григоријата, Светогорског манастира доноси нам и благослове великих подвижника синаита и Светог Григорија, а како је био и јеромонах у манастиру Тумане, онда су ту и тумански светитељи са њим дошли”. рекао је прота Никола.

Ријеч је потом узео Епископ топлички г. Петар који је том приликом пренио поздраве Његове светости Патријарха Порфирија, заблагодаривши Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију на позиву:

,,Желим да вас све поздравим у име Његове светости Патријарха нашег Порфирија, а и мени је велика духовна радост и задовољство да је Митрополит Јоаникије позвао да заједничаримо, да се у ове освећене и часне дане Часнога и Великога поста видимо, подружимо и једни друге у вери укрепимо”.

,,Пост можемо посматрати као уздржавање од хране, од одређених намирница, али такође данас потпада и под разне сфере, па и сфере медицине, нутриционизма и тако даље. Дакле, може се посматрати и из тог угла, а чини ми се да и ми понекад у Цркви дајемо акценат на тај један индивидуални приступ посту. Ми као хришћани смо позвани на подвиг као начин живота генерално”. – закључио је Владика Петар.

Он је потом акцентовао да се пост може посматрати и као средство које јача и тренира нашу вољу:

,,Пост се може посматрати као средство које јача и тренира нашу вољу, где просто ми тренирамо наше тело да не буде главни командант у нашем животу, да наша воља буде старија од тих неких основних потреба и да не дозволимо да храна и пиће постану нешто доминантно у животу што заправо не можемо контролисати”.

Владика Петар се потом осврнуо на ријечи Светог Јована Лествичника који је указао на чињеницу да сами пост као уздржање од јела и пића не даје и коначну побједу против страсти, већ то чини потпомогнут праштањем, смирењем, неосуђивањем:

,,Свети оци говоре о томе да неумереност у храни и пићу побуђује блудну страст, Свети Јован Лествичник каже да се постом може борити против блудне страсти, али ако само користимо пост као оружје то је попут човјека који је узео голим рукама да се бори против лава. Ако немамо смирења, ако немамо праштања, нарочито ако осуђујемо онда је тешко да ћемо самом праксом поста много постићи”.

Он је затим акцентовао да је православље више од индивидуалности и индивидуалног напредовања, будући да је православље заједница са живим Богом:

,,Православље је више од индивидуалности и индивидуалног напредовања, православље је заједница са живим Богом, то је заједничарење. Ми се трудимо да победимо своје страсти и грехове, али, без Божије благодати, без заједнице са Богом, без причешћа, ми смо осуђени на пропаст. Колико год да ми себе усавршимо, ако Бог не кане кап своје благодати на нас, ако нас Он не ухвати за руку, ако немамо заједницу са Њим, ми смо онда пропали и џаба нам сав наш подвиг и зато пост јесте позив на заједничарење”.

Владика Петар је подсјетио да Бог не намеће себе бивајући истинска љубав, већ позива свакога да по слободи одговори на Његов позив љубави и да слободно заволи Њега:

,,Искрена љубав се не намеће, Бог не намеће себе, Он нас позива. Све нас позива на један суптилан начин, Бог и кад чини чудо, не чини то на тај начин експериментално доказив, није Њему за циљ да Он сад овде докаже и покаже на експерименталан начин да је Он ипак Бог и да је Он свемоћан и да сви паднемо на колена пред Њим. Он жели да се ми слободно, без икакве нужде, без икаквог морања и страха, одазовемо на Његов позив љубави и да и ми слободно заволимо Њега”.

Он је подвукао да је веома важно да пост увијек има радосну и свечану ноту:

,,У јеванђељима која се читају у припремним седмицама за Часни Пост Господ казује да не будемо лицемери кад постимо, да не глумимо преподобност и будемо тужни већ да будемо радосни, насмејани. Данас је најбитније то рећи. Ми када постимо треба да будемо управо тога свесни да имамо невидљивог члана за нашом посном трпезом, да на тај начин имамо заједницу са Христом и да је то наш дар Богу, а као такви морамо да будемо радосни. Пост не сме да буде нешто што нас одваја од других, нарочито не у погледу да човек помисли да је бољи од других или да провоцира потребу да осуђује другог. Пост увек мора да има у себи радосну ноту, свечану ноту. Иако се одричемо од хране, иако немамо Литургију у те посне дане, опет ми и на тај начин пројављујемо нашу заједницу са Христом, а самим тим недовојиво и нашу љубав и заједницу са ближњима”.

,,За нас православне хришћане, једина истина, једино оно поуздано, једина коначна истина јесте крајњи оптимизам, да ће ипак све бити добро. То је православни став. Док нам овај свет када до краја доведемо узроке и последице, говори заправо нешто сасвим контра – да ће на крају бити све катастрофа, то је оно што поручује логика овог света. Дакле наука као репрезент логике овог света, без оног вишег духовног смисла, без Божијег откровења води нас у крајњи песимизам, а православни дух, православни хришћанин мора увек да буде свестан да нас Бог толико воли, да је свог Сина Јединородног дао да страда за нас и да нас никад неће оставити и да је ту увек за нас ма шта год било. Можда наша логика то не може да схвати, али у дубини срца ако имамо љубави према Богу, имамо и поверење у Њега и знамо да ће на крају бити све добро”. – поручио је напослијетку Епископ топлички г. Петар.

   

Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This