Izaberite stranicu

Са празником Ваведења Пресвете Богородице у храм, који је на свој начин и ваведење (увођење) у Божићни пост, из штампе је изашао 307. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који отвара текст презвитера Владимира Пекића „Божићни пост – ход од Ваведења до очовечења Логоса“. Слиједи „Прича о анђелима“ владике Николаја (Велимировића).

Период између овог и претходног броја обиљежили су црквени празници, какви су Митровдан, Свети Петар Цетињски, Свети Стефан Дечански, Свети Јован Златоусти,  празник Светог Петра Ловћенског Тајновидца и обиљежавање двогодишњег помена  митрополиту Амфилохију.

У вези са празником Светог Стефана Дечанског публикована је бесједа митрополита Амфилохија „Бог чува манастир Дечане“, изговорена 2009. године.

Главна прослава Светог Петра Цетињског приказана је репортажно „Носио је мир у своме срцу и мирио завађене“ а са те прославе из Цетињског манастира, Светигора публикује   бесједу епископа захумско-херцеговачког Димитрија „Свети Петар Цетињски – темељ Црне Горе“. Такође је објављен текст мр Смиље Влаовић „Тајне кари Светог Петра Цетињског“.

Атмосферу прославе овогодишњег државног празника – Његошевог дана, Светигора преноси у рубрици Љетопис и кроз бесједу коју је на литургији у Цетињском манастиру, 13. новембра, изговорио митрополит Јоаникије „Нико се не може мјерити са Његошем“. У овом броју са округлог стола „Педесет година од разарања Његошеве капеле на Ловћену“ објављено је излагање др Радоја Головића „Његошеви блудни синови“. Такође су публикована два писма принца Михаила Петровића Његоша о Његошевој капели на Ловћену – српској светињи.

У  вријеме празновања светих Петровића обиљежава се и помен ономе који је сједио на њиховом трону – великом Христовом јерарху – светопочившем митрополиту Амфилохију, чије овоземаљско почивалиште украшава насловну страна овог броја Светигоре. Од бесједа изговорених на дан друге годишњице упокојења нашег блаженог оца, 30. октобра 2022, Светигора је за своје читаоце одабрала бесједу јеромонаха Луке Григоријатског (Циоциоса) „Богочовјекоцентризам митрополита Амфилохија“. Тога дана додијељена је изузетна награда „Извиискра Његошева” Матији Бећковићу, о чему говори текст „Матијина поезија – луча у тами времена“.

 

Поводом празника Светог Jованa Златоустог – а у сусрет породичиним празницима код Срба – Дјењинци, Материце и Оци – Светигора објављује текст Светог Јована Златоустог „Како треба родитељи да васпитају дјецу“.

У Светигорину рубрику из историје, поред Архива, улази предговор др Васиља Јововића за књигу текстова предавања историчара Предрага Вукића „Прилози за историју Црне Горе“, као и приказ књиге Будимира Алексића „Огледи из историје Црне Горе и Боке“ из пера др Жарка Лековића.

У рубрици посвећеној поезији, др Радоје Фемић пише о поетици Саве Радуловић, чији су стихови заступљени у овом броју. Књижевноумјетничком блоку Светигоре припада и цртица „Кривица“ ђакона Павла Љешковића. Ту је и занимљива прича Мире Кундачине „Сјећање на Митровдан деведесет и неке“.

Светигора је објавила још један запис, тј. предговор једном грчком издању почившег владике Атанасија (Јевтића), у којем говори о Аји-Софији као великој Цркви Христовој која у себи носи образ и слику Божју. У броду те велике Христове цркве нека би се  смирили сви они о којима Светигора свједочи и које помиње као живе или упокојене, као што се у поменику овог броја сјетила прота Гојка Мрачевића.

На радост Божићни пост!

М Ж  

Pin It on Pinterest

Share This