Постоји старо јеврејско предање које говори о догађају из времена када су Јевреји још увек били робови у Египту. Једног дана змија је ујела фараона и угрозила његов живот. Млади Јеврејин, који је познавао народну медицину, успео је да га спасе. Усхићени фараон је рекао: „Спасио си ми живот. Питај ме шта хоћеш и ја ћу то учинити. Очекивао је да ће младић затражити слободу, новац и удобност, али је на његово велико изненађење стигао одговор: „Волео бих да сви од 15 до 25 година добију паузу од два сата сваког дана како бисмо могли заједно да се помолимо Богу нашем’.
Фараон се благонаклоно осмехнуо ономе што је сматрао „наивном побожношћу“ младића и одмах је учинио по жељи. Али млади Јеврејин је био подвргнут ругању и клетвама својих сународника када су сазнали за оно што се дешава. Пребацивали су му јер је пропустио прилику да од фараона тражи корисније ствари од молитве. Исто би се данас десило са многима. Викали би: „Идиоте. Шта си мислио? Души треба мрвица, а стомаку цели комади.
Не очекујући да ће сви разумети, он је мирно одговорио:
„Молитва је оно што чини људе дубоко мислећим, богатима у срцу и ослобађа их од спољашњих околности“.
Данас обележавамо празник великомученика Светог Димитрија, који је пропустио немерљиво већу прилику.
Добио је прилику не само да излази на два сата дневно из тамнице у коју је бачен због своје вере него да заувек изађе из затвора и да поново буде слободан човек и да буде почашћен много вишим чином и положајем у римској војсци.
Све што је требало да уради било је да се одрекне и принесе жртву идолима. То је било нешто тако једноставно. Само мало жртве боговима и све би било добро.
Али Свети Димитрије, који је заволео молитву истинитом Богу, стекао је три блага о којима је млади Јеврејин говорио вековима раније у причи коју смо испричали:
Научио је да буде савестан и да дубоко размишља.
Своје срце је обогатио искреном љубављу према Богу и другим људима
Постао је савршено ослобођен спољашњих околности и потешкоћа, чак и ако му је претила смрт.
Дакле, у потпуности контролишући своје способности, богат и слободан, одбацио је царев „мамац“ земаљске славе и ауторитета. Више је волео да буде мученик за Христа. На тај начин је својим примером поучио да се душа свакако не може хранити мрвицама. Мрвице нису довољне за душу. Душа жели велике комаде.
И још нешто. Када се душа нахрани комадима већим од оних које захтева стомак, она не труне у земљи, већ може постати непресушан извор мира, као што је случај са моштима Светог Димитрија.
Извор: pemptousia.com
Превела Љиљана Поповић
