Izaberite stranicu

У недјељу, 14. августа, на празник када наша Света црква прославља Свете мученике Макавеје, храм који је посвећен овим Божијим угодницима у Толошима у Подгорици, прославио је своју храмовну славу.

Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Драган Митровић, старешина Саборног храма Христовог Васкрсења, а саслуживали су протојереји: Ђуро Томовић, старешина Храма Светог Ђорђа у Доњој Горици, Предраг Шћепановић, старешина Храма Светих мученика Макавеја у Толошима и Никола Пејовић, старешина Цркве Света четрдесет два момишићка новомученика.

Протојереј Никола Пејовић се обратио вјерном народу након прочитаног Јеванђеља, рекавши да литургијско сабрање није сабор земаљске славе, већ сабор на који смо призвани са неба и сабор који нам Духом Светим оприсутњује Царство небеско. Нагласио је да је ово сабрање свједочанство вјере у Христа распетог, погребенога и васкрслога из мртвих и вазнесенога који сједи са десне стране, у Духа Светога којега је послао ради нас и нашег спасења да бисмо имали удјела у свему ономе што је Христос учинио и донио на земљу.

,,Из Васкрсења Христовог извире сваки празник и сваки смисао добија оно што чинимо у Цркви. Тако и ово наше сабрање није ништа друго него наше свједочанство вјере у Васкрсење Христово. Цијели домострој спасења Господа Исуса Христа збио се ради нас и ради нашега спасења, да би смо ми имали удјела у свему ономе што је Христос учинио и донио на Земљу. Дакле вјера је она која нас сабира, она је темељ нашега сабрања и нашега живота”, бесједио је о. Никола.

Прота Никола је указао на то да је мјесто на којем се налази храм посвећен Светим мученицима Макавејима у подгоричком насељу Толоши, управо мјесто свједочанства присуства истините вјере у једнога Бога:

,,Управо ово мјесто је свједочанство вјековног присуства те истините вјере, не само у Христа Бога, него и вјере у једнога Бога, прије доласка Христовога. У томе је сва љепота и сва сила и радост овог данашњег празника, па и овог храма, јер ми данас славимо мученике који се нијесу угледали на Христа, зато што су они своје младе животе дали и прије Христовог страдања, поставши прије мученика Христа – мученици за Христа и за Бога. А то нису могли постати ако нису људи истинске и праве вјере. Сваки човјек је храм Духа Светога – храм Божији. Призвани смо сви да постанемо свети. Ту су нам примјер Свети Макавеји. Оно што је исто и прије и за вријеме и након Христовог боравка на Земљи и до краја свијета и вијека, јесте оно што нас повезује, а то је вјера у једнога Бога, који је исти и јуче и данас и сјутра и који се свакоме човјеку отвара и открива и куца на вратима нашега срца, а онај који отвори уселиће се Бог у њега.”

У даљем обраћању прота Никола је указао на то да вјеру требамо поставити као темељ на коме зидамо све оно што се дешава у нашем животу, породици, заједници, нашем друштву и цијелом свијету, зато што овај свијет у злу лежи и препун је искушења.

“И Бог попушта искушење на свакога човјека, и на народе, и на заједнице, да би се провјерило на каквом темељу ми градимо. Она грађевина која није грађена на Христу Богу, грађевина која се гради на било чему другоме, ако то није Христос, она је као слама или као пијесак који чим дође мало већи талас, он све руши што је саграђено од тога пијеска. А када градимо наш живот на камену непоколебљивом, Христу Богу нашему, нема тих искушења, бура, вјетрова и страдања које може да нас поколеба. И онда примамо оно што је Бог обећао за свакога онога који остане вјеран Њему до краја.

У Цркви је Христос темељ и глава, заквашена је Духом Светим и зато је неуништива, а не због тога што њу бране неки паметни људи, свештеници, па макар били и најбољи и најсветији. Христос је Онај који је темељ и гарант неуништивости Цркве коју ни врата паклена не могу надвладати. Зато су се Свети Макавеји уградили у ту вјечну и непролазну грађевину, зато су и они постали неразориви, не као личности, него вјера њихова, њихово живљење и њихово страдање. Зато су они наш узор и наши помоћници и сарадници, јер Духом Светим они данас овдје са нама пребивају и са нама саслужују и приносе молитве које ми изговарамо Христу Богу нашему”, поручио је напослијетку протојереј Никола Пејовић, парох момишићки.

На крају Свете литургије је благосиљан славски колач, а домаћини славе, братство Брацановића, предало је славски колач братству Мирановића.

Старешина овог храма, протојереј Предраг Шћепановић се захвалио свима што су се окупили у оволиком броју, изразивши дивљење према Светим мученицима Макавејима и њиховој мајци.

,,Хиљаду вјечности да имам не бих се могао надивити Светим мученицима Макавејима и њиховој мајки Соломонији са седморо њених синова, којима су одрали кожу и бацили их на живи огањ, а они се не хтједоше одрећи Бога чија је представа била, опростите ми на слободи, прилично магловита. Ови мученици Макавеји нису имали примјер, као што ми имамо да се причешћујемо Тијелом и Крвљу Христовом, нису имали Светог Василија, Светог Петра, свете мошти, свете иконе, али ови храбри синови које је кријепила њихова мајка Соломонија и стари свештеник Елеазар дадоше им ту силу и славу да издрже до краја.”

Отац Предраг је посебно говорио о тужном догађају на Цетињу гдје су живот изгубили невини људи, па је сходно томе слава Светих Макавеја обиљежена скромно, без литијског опхода и препознатљиве радости, посветивши ову славу управо жртвама напада:

,,Ове године није ишао опход око храма, звона нису тако радосно објављивала, него су јецала због тога што нас савјест тјера да кад један дио организма, а то је сада наше Цетиње, тугује и када је у Црној Гори дан жалости, морали смо и ми скромније обиљежити ову славу. Сјетили смо се у молитви невино пострадалих: Наташе, Машана, Марка, Милана, Миле, Данијеле, Данице, Драгутина, Александре, Рајка и свих оних који невино пострадаше, молећи се Господу и Светим Макавејима.

Нека да Бог молитвама Светих Макавеја и свих Светих да се ово што се десило на Цетињу, више никада не деси и за покој њихових душа, невино пострадалих, нека буде и ова слава Светих Макавеја”, рекао је прота Предраг.

У другом дијелу пастирског слова, он је посебну захвалност исказао протојереју-ставрофору Драгану Митровићу, као и осталим свештеницима саслужитељима и братствима Брацановића и Мирановића:

,,Благодарим оцу, брату и саслужитељу Драгану Митровићу, старешини Саборног храма који ме је упутио да заволим овај Свети храм, откривши ми љепоту старине. Он је скроман човјек, али је и човјек који много зна о старинама и рекао ми је да овдје постоји ранохришћански храм. Овај храм подигнут је 1897. године на темељима много старијег храма још из времена Шпања и Лужања, из првих вјекова. Вјенчао сам се са овим мјестом и молим се Богу до пензије да ме нико одавде не макне. Хвала оцу, брату и саслужитељу Ђуру Томовићу, старешини Цркве Светог Ђорђа у Доњој Горици, хвала и саслужитељу оцу Николи Пејовићу, који нам је дивном јеванђелском бесједом уљепшао овај празник. Хвала и братству Брацановића који 220 година чувају овај храм, који је, како рече наредни домаћин чика Боро Мирановић који ће преузети славски колач, био нијеми посматрач свих оних дешавања у временима када је овај храм био запустио, али су људи пролазећи поред њега, као Илија Бољевић, као Бошко Славковић, као чика Боро, пролазили и молили се Богу да се овај храм обнови и доласком Високопреосвећеног светопочившег Митрополита Амфилохија овај храм, Богу хвала, блиста у првобитној љепоти и сјају.

Хвала свима вама што сте дошли и што долазите и што овај храм за вас представља други дом и што уживате у љепоти овога Светога храма”, заблагодарио је свима напослијетку прота Предраг.

Господин Брацановић је такође поздравио све присутне и честитао славу, исповиједивши свим срцем вјеру у Бога и захваливши се на части да братство Брацановић буде домаћин овогодишње славе.

Текст, фото & видео: Борис Мусић

https://www.youtube.com/watch?v=_xRQjlMFTmc

https://www.youtube.com/watch?v=kTeEBIgdqCc

Pin It on Pinterest

Share This