Izaberite stranicu

Дијалошка трибина на тему “Косовски завјет у Црној Гори”, одржана је на Видовдан, у уторак 28. јуна, у Светогеоргијевском дому под Горицом, са почетком у 19,30 часова.

На трибини је говорио мр Предраг Ражнатовић, историчар, и Радосав Рајо Војиновић, новинар, публициста и народни гуслар. Модератор је био отац Гојко Перовић.

Господин Војиновић казао је да је Косовски завјет оно чиме ми као народ живимо и дишемо, чиме постојимо. Морална идеја око које смо ми сађенути и која претходи рађању нас као народности је косовска, видовданска идеја- земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека. “У огледалу Видовдана, у огледалу Косовског завјета, ми или јесмо или нијесмо.”

Говорио је о значењу клетве кнеза Лазара, појашњавајући да су рујно вино и пшеница бјелица уствари литургијски приноси, и ако њих нема, онда нема ничега.

Проблематизовао је тумачење наше народне поезије из угла хуманистичког погледа на свијет, без узимања у обзир библијског, јеванђелског момента, који објашњава Косовски завјет.

Говорећи о значају Његоша у надградњи Косовског завјета, цитирао је ријечи Матије Бећковића који каже да је Његош „престворио косовску легенду и Косово попео за још једно небо.“
Такође, цитирао је дио Његошевог писма проти Георгију Николајевићу, у ком о Црној Гори каже: „Али је опет с тим знаменита што је коматић од развалинах нашега царства, као једна ластовица ( ћошак) од развалинах великога града.“

Подвукао је неодвојивост Косовског завјета и Немањића, јер је Косовски завјет крвљу запечаћена немањићка идеја.

Мр Предраг Ражнатовић на почетку се осврнуо на стубове наше традиције и народа, од којих су најзначајнији Свети Сава, Косовски завјет, сеобе и помјерање са југа на сјевер, како то дефинише др Мило Ломпар.

Подсјетио је да период након смрти последњег Немањића није био добар када је у питању слога, цитирајући Његошев стих о великашима који “на комате раздробише царство”. Представио је у кратким цртама однос најистакнутијих обласних владара: кнеза Лазара, краља Твртка, Николе Алтомановића, Балшића и других. Велики сукоб постојао је између Балшића и Твртка Котроманића, у којем није било помирења.

Осврнуо се и на Похвалу кнезу Лазару, коју је написала монахиња Јефимија, претходно супруга деспота Угљеше, и која нам доноси сазнање о томе шта је кнез Лазар говорио пред борбу. „Боље нам је у подвигу смрт, неголи са стидом живот, боље нам је у борби примити смрт од мача, неголи дати плећа непријатељима нашим. Много смо живели за свет. Стога се потрудимо да за кратко поднесемо подвиг страдалнички, да поживимо вјечно на небесима“, поручивао је кнез Лазар великашима. Они су на то одговорили: „За отачаство наше умријети нећемо поштедети себе. Умримо да свагда живи будемо. Принесимо себе Богу, живу жртву. Не поштедимо живот наш, да живописан образац после овога будемо другима.“

„Уколико један народ има сагласност о значају жртве и о значају завјета, он увијек тај завјет преноси хронолошки на будуће вријеме које је модерно. Завјет се увијек судара са модерним временом, и он је увијек затворен херметички у хоризонту које то вријеме носи, као и данашње вријеме које има свој однос према Цркви, религији, завјету. Уколико народ очува свој завјет, сачува традиције прошлости, он практично наставља свој континуитет и историју.“- закључио је господин Ражнатовић, изражавајући своје задовољство што се 2022. године у Подгорици окупљамо и причамо о Косову, јер то значи да смо успјели да очувамо завјет и традицију.

Истакао је и чињеницу да српски народ није после Косова престао да се бори са Османлијама, објашњавајући улогу деспота Стефана Лазаревића, као и деспота из породице Бранковић.

Када је у питању однос књаза Николе према Косову, треба обратити пажњу на чињеницу да је он јако дуго владао и да ту постоје одређене етапе. Његов косовски набој и прича о свеукупном ослобођењу је стварала велику популарност у српском свијету. О томе сликовито говоре посјете и одушевљеност Цетињем многих великана тог доба.

Отац Гојко на крају је захвалио учесницима и присутнима и најавио љетњу паузу која ће трајати до јесени,када ће одржавање дијалошких трибина бити настављено.

Лазар Шћекић

 


Pin It on Pinterest

Share This