Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ждребаонику, 3. маја 2020. године
Христосе Воскресе! ,,Ако си у гроб сишао Господе, Адову силу си разорио.” Пјевамо свету пјесму ових светих дана и додајемо како је Господ васкрсао из мртвих и у исто вријеме јавио се женама мироносицама и рекао им: ,,Радујте се!” А онда и Својим осталим ученицима и апостолима, јавивши се њима више пута послије Његовог Васкрсења, али је значајно да је прво Јосиф Ариматејски дошао, онај који је био Његов тајни ученик који је дошао са страхом код Пилата да тражи да му даде да скине Њега са Христа да Га сахрани. Дошао је Јосиф Ариматејски, а нијесу дошли апостоли, ниједан од њих није дошао. А онда послије тога су прве дошле, које су и пратиле Његово Распеће, Пресвета Дјева и жене мироносице, ту су оне биле гдје је Он био разапињан и када је рекао Својој мајци: ,,Ево ти сина!” упутивши на Јована Богослова, Његовог вољеног ученика, а њему: ,,Ево ти мајке!”
А онда дакле, послије тога, ујутру рано, прво се појавила прво на гробу Марија Магдалина, како је записано, а онда су биле, по другом Јеванђелисти, жене мироносице, које су дошла испуњене страха и трепети, набавивши уља да Га помажу, бринући се ко ће им скинути камен са гроба. Камен је био скинут и видјели су младића поред чела главе Његове, који им је рекао: ,,Тражите Исуса Назарећанина, али није овдје, него, као што је рекао Својим ученицима, васкрсао је и јавите то другим ученицима.” А оне престрављене у страху и трепету у том тренутку нијесу могле да кажу. Међутим, Марија Магдалина, када је била, она се јавила и срела је Господа код гроба, па ће Господу рећи, мислећи да је Он баштован: ,,Кажи ми гдје си Га положио?”
А онда је Он рекао: ,,Марија.”
И она је онда препознала Господа: ,,Рави!”
,,Немој ме се дотицати, још нијесам одлазио Оцу моме и Оцу вашем. Иди јави ученицима.”
И онда је Марија Магдалина јавила, па су први дошли са страхом и трепетом Петар и Јован не повјеровавши, а онда поново се јавио њима дванаесторици, док су биле затворене двери. И они Му нијесу повјеровали запањени, иако им је Он говорио да ће се то догодити прије Његовога Распећа, а онда јавио се и Томи када су били сви сабрани по други пут, пошто Тома није био на првом сабрању и рекао да неће вјеровати док се не дотакне рана Његових. И Господ га позива, поздравља, благословивши и рекавши: ,,Мир вам! Дотакни се рана мојих!” И он се дотакао Његових рана и онда је исповједио: ,,Господ мој и Бог мој!”
А Господ му је рекао: ,,Блажен си што си опипао, видио и исповједио, али блаженији ће бити они који не видјеше, а повјероваше.”
И тим ријечима је потврдио Господ да сви они који ће послије Вазнесења Његовог у небо повјеровати у Њега, не видјевши Га као што Га је видио Тома, жене мироносице и остали апостоли, да ће они бити Његови свједоци до краја свијета и вијека и посвједочити! А међу њима, опет, свете жене мироносице, по Светом Григорију Палами, међу њима је била и мајка, Пресвета Богородица, што је било и најприродније да она прва дође на гроб свога Сина. Међутим, то ниеј записано са разлога да не би Јевреји казали да је мајка из туге измислила ту причу како је њен Син васкрсао, па свети јеванђелисти нијесу то записали, а записали су свједочанство других жена мироносица, које се радовале и које су Га посвједочиле.
Марија Магдалина до тадашњег императора римскога је стигла и однијела му црвено јаје као свједочанство Христа васкрслога. И од тада, благодарећи Марији Магдалини, кроз вијекове сви хришћански народи, за овај свети празник, фарбају јаја у црвено, као свједочанство Њега васкрслога и потврђује се та историја и радују се жене мироносице кроз вијекове Господу од Дјеве рођеноме и од Духа Светога и васкрсломе из мртвих. И показују се, кроз сву историју, да су мироносице увијек биле вјерније Господу и прије других повјеровале у Њега, као што је то било и са првим мироносицама и то се до данас наставља да у најтежим временима нових гоњења Цркве Божије многе жене мироносице хришћанке, монахиње широм православних земаља, остале су вјерне Господу, пострадавши за Његово име и посвједочивши Га. И то је велики знак и велико знамење да Пресвета Дјева и жене мироносице су оне које су и када је разапет Господ, остале близу Његовог Распећа, прве дошле на Његов гроб и прве биле живи свједоци Његови и остали живи свједоци до наших времена, жене мироносице, међу које спадате и ви као монахиње. Ви сте наследнице тих жена мироносица, првих ученица Христових, које настављате то свето дјело и свједочите, својим животом, својим дјелима, својом вјером, својим срцем, умом и душом, приносећи себе Њему на дар свједочите Њега васкрслога, а Он вас радује Својом вјечном и непролазном радошћу и јавља се у срцима вашим и води вас путем који води у живот вјечни.
Пролазећи искушења, јер као што каже Свети Исак Сирјанин, они који пролазе искушења и претрпе та искушења, они иду путем Господњим, путем Христовим којим су ходили сви свети Божији људи кроз вијекове, не скрећући са тога пута, а Он јесте Пут, Истина и Живот, Господ је сам за Себе тако рекао и такав је био и остао пут: Ко за Њим ходи, ко иде Његовим путем, он иде путем вјечнога и непролазнога живота, задобија живот вјечни и непролазни, задобија вјечно и непролазно царство Божије, вјечно и непролазно човјеково достојанство. Црква Божија, Црква свједока Христових, од Јосифа Ариматејског до жена мироносица, светих апостола, који су се покајали послије свога одрицања и који су понијели Његов крст, крстили се Његовим Крштењем, сви апостоли први пострадали мученички за Њега, и Црква Божија, која кроз вијекове носи Његов крст и сви они који се крштавају у Његово име, као што пјевамо ових дана: ,,Ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли.” Облаче се у Христа, носе Његов крст и задобијају Његово вјечно и непролазно царство и достојанство, ходећи за Њим као јединим Спаситељем, јединим Искупитељем, јединим Дародавцем овога пролазнога живота, за Њим кроз кога је све постало што је постало и без кога ништа не постоји што постоји, који је уградио Своју словесност, Своју мудрост у свеукупну творевину Своју, а човјека створио по Своме лику и по Своме подобију, да би онда човјек и људска природа били примљени од Њега.
Не само што је човјек створен по лику и по подобију Божијем, него је сам Бог Логос, јединородни Син Божији, примио људску природу, рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве и тиме људску природу, од пролазне и смртне, претворио у храм Духа Светога, узнио у небеса и сједи са десне стране Бога Оца. А Његово богочовјечанско стање Бога Сина, оно је стање на које је призван човјек и човјечанство. Дакле, на то стање вјечно и непролазно, на стање Христово, на то стање Христове природе, људске природе, која је сједињена нераздјељиво и неразлучно са божанском природом и вазнијела се на небеса и призива собом свако људско биће у ту радост непролазнога царства Христовога.
И тако кроз вијекове догађа се оно што се догађало и са првим ученицима који су посумњали, који су се одрицали, па су се онда Њему враћали. Тако да кроз сву историју, и до наших времена, има оних који сумњају у Христа и Његово Васкрсење, у Његово Рођење, у Њега као Бога и савршенога човјека, а има и оних који Га свједоче заједно са Јосифом Ариматејским, са женама мироносицама, са оним првим ученицима покајницима, који Га свједоче кроз вијекове. Свједоци су и до наших времена, опипљиви свједоци су свети Божији људи и њихове свете мошти, као што су и мошти Светога оца нашега Арсенија, наследника Светога Саве, које овдје почивају у овој светињи Божијој. Његове свете мошти које су испуњене тим небеским даром, испуњене су силом Духа Светога и освештане и опипљиви су свједок да је заиста Христос васкрсао и кроз Његово Васкрсење, кроз Његово тијело и кроз примања Тијела и Крви Господње у светој тајни Причешћа, проживљавају по заповјести Христовој, и освећују се људске кости, људско тијело, а људска душа узлази на небеса, а тијело остаје као живо свједочанство живога Господа. Такав је наш Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Симеон Дајбабски, Свети Стефан Пиперски, оне које је Господ овдје послао, Свети Јован Владимир, ено његове мошти у Елбасану, у данашњој Албанији, које су такође живоносне мошти, живи свједоци живога Господа и силе Његове, силе Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега.
Нека би Бог и нас удостојио да будемо свједоци својим дјелима, својим животом, својим богољубљем и својим братољубљем, попут дивних светих свједока кроз вијекове. Нека би нас Господ удостојио да ходимо за Њим као Путем, Истином и Животом, да ходимо тим путем, да побјеђујемо сва искушења која нас сналазе овдје на земљи, да би задобили вјечно и непролазно царство Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
