На данашњи дан, 26. децембра 1972. године умро је бивши председник САД Хари Труман, који је послије смрти Френклина Рузвелта у априлу 1945. године постао шеф државе и остао на том положају до 1953. године. У Другом свјетском рату у августу 1945. године наредио је бацање атомских бомби на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, које су усмртиле више од 150.000 цивила.
Атомско бомбардовање јапанских градова Хирошиме и Нагасакија догодило се августа 1945. године. Бомбардовање је изведено по одлуци предсједника Харија Трумана. Наређење су извршили амерички бомбардери. То је било први пут у историји да је нуклеарно оружје употријебљено у рату и тај чин се може окарактерисати као геноцид. Након капитулације Њемачке и Италије, Јапан је остао једина држава Осовине која је наставила да се бори у Другом свјетском рату, без намјере да се преда, иако је готово 60 % великих градова Јапана било уништено. У јуну 1945. године амерички Прелазни Комитет је предложио употребу атомског оружја против јапанске војне индустрије одмах након усавршавања. САД су предложиле јапанској влади капитулацију, на шта она није пристала, па је предсједник Труман наредио употребу атомске бомбе и препустио генералу Карлу Спацу да сам изабере циљеве. Иако су неки званичници наговарали Трумана да баци атомску бомбу на неко ненасељено подручје, како би показао Јапанцима колико је смртоносно то ново оружје, други су од њега тражили да бомба буде бачена без упозорења на неки град. Са малог западнопацифичког острва Тиниану у пратњи још два бомбардера који су били опремљени уређајима за осматрање, фото-апаратима и камерама, полетио је бомбардер назван Енола Геј. Умјесто уобичајеног терета конвенционалних бомби и оружја, у свом спремишту носио је само само једну бомбу од 4090 килограма. Одредиште ових авиона била је Хирошима удаљена шест сати лета. Енола Геј је избацила атомску бомбу која је детонирала на висини од 580 м. У једном тренутку је погинуло 140.000 људи, температура на тлу у близини средишта експлозије достизала је и до 5000 °С. Снажни ударни талас вјетра, брзине 800 км/час, и пламене олује уништили су готово све унутар 13 км². Експлозија је узроковала и врели печуркасти облак прашине . Посада авиона ни сама није знала колике ће бити последице експлозије, а дим у облику печурке видио се и при удаљености од 560 км. САД су избациле другу атомску бомбу, овог пута на град Нагасаки а главни циљ је био Мицубиши концерн, али га је промашила за више од 2 км. Но, ипак је уништила пола града. Бомба је убила 22.000 људи, а још 39.000 је погинуло од последица радијације. Суочен са совјетском инвазијом Манџурије и очекиваним совјетским и америчким искрцавањем на матичним острвима, као да би спријечио и потенцијалну трећу експлозију, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију чиме је и завршен Други свјетски рат. Поборници одлуке о коришћењу атомске бомбе тврде да би дошло до огромних жртава са обије стране да је умјесто напада атомским оружјем извршена инвазија на Јапан. Амерички службени став гласи да је до атомског бомбардовања морало доћи јер би инвазија на Јапан узела превелике жртве. Критичари атомског бомбардовања тврде да је Јапан покушавао да почне преговоре о капитулацији, али да су их Американци игнорисали. Умјесто тога, употријебили су атомско наоружање највише да би застрашили будуће непријатеље, Совјетски Савез. Такође се процјењује да САД нијесу хтјеле да велики уложени новац оде у неповрат без употребе новог оружја. Један од критичара употребе атомског наоружања био је и Алберт Ајнштајн. Он је раније, у страху да би нацисти могли да направе атомску бомбу, заједно са другим истакнутим физичарима потписао писмо у којем се захтијева од предсједника Рузвелта да усаврши атомско наоружање. Када је касније видио пустош и разарање на мјесту атомских бомбардовања, предомислио се.
Приредио: Миомир Ђуришић
