Izaberite stranicu

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос у Цетињском манастиру Свету архијерејску литургију и у чин презвитера рукоположио досадашњег ђакона Александра Лекића.

Саслуживао му је протојереј Михаил Чиквин из Пољске Православне цркве, као и свештенство и свештеномонаштвп Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

У литургијској проповиједи на тему данашњег јеванђеља бесједио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.

Он је рекао да нас Господ учи да су светитељи продужена хаљина и скут Христов.

“И зато притичемо ћивотима светих: и код Светога Петра Цетињског и код Светога Василија Острошког и код свих светих. Али Господ тражи дјелатну жртву, љубав, да клекнемо пред њим. А човјек може да клекне пред Господом када много пропати у животу, када крст свој који му је Господ дао понесе, када се спозна с невољама великим и малим, са радостима великим и малим, када схвати суштину живота, да је живот пролазан и да је једино битно од Господа тражити васкрсење. Да наша душа васкрсне у судњи дан и да непрестано будемо са Њим у Царству небескоме”, рекао је отац Обрен Јовановић.

На крају Литургије Митрополит Јоаникије је рекао да на пучини божићног поста припремамо своја срца и своје душе да у њих смјестимо Богомладенца Исуса Христа.

“Радујемо се унапријед рођењу Христовоме. Прославили смо чудесни празник Ваведења у храм Пресвете Дјеве Богородице. Пресвета Дјева се на такав начин припремила да сама постане храм Божји, свети и најсветији, што је служила храму и душу своју осветила и учинила је обиталиштем Божјим. И у одређено вријеме, по Божијем промислу, када је поодрасла, сишао је на њу Дух Свети и учинио је мајком Спаситеља свијета од које је Господ Исус Христос примио нашу људску природу”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је највећи доказ да Црква Божија увијек иде напријед је и данашњи дан – Света служба и рукоположење новога свештеника оца Александра Лекића.

“Који се лијепо спремао учећи богословске науке. Спремао се за ову свету службу, већ пет година је био ђакон, у свему ревностан, примјеран стално се усавршавајући. То је једини службеник у Митрополији који на посао долази са књигом. Стално носи књигу, али и честито и у свему уредно ради свој посао. Лијепо је што се интересује за књигу, јер свештеници прије свега треба да се испуне силом Божије ријечи, Божије мудрости и храбрости, па тек онда да проповиједају ријеч Божју”, казао је он.

Владика је додао да је на оца Александра данас сишла невидљиво, али истинито благодат Духа Светога и укријепила његову душу и његово срце.

“А та благодат није само једном сишла на њега, него ће на њему да остане и да се умножава кроз његово свето богослужење у све дане његовога живота. Нека тако то и буде, да служи Богу и Цркви својој искрено и предано, и Бог ће га стално кријепити и награђивати, снажити, да буде добар пастир и добар учитељ и састрадалник у свим невољама са својом паством, коју му је Бог повјерио”, поручио је Митрополит Јоаникије.

Радосав Рајо Војиновић

 

Pin It on Pinterest

Share This