Izaberite stranicu

На празник Воздвижења Часног Крста Господњег, у цркви Светог Георгија под Горицом, Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички Кирило је служио Свету архијерејску литургију. Преосвећеном Епископу су саслуживала браћа свештенослужитељи: протојереј-ставрофор Мирчета Шљиванчанин, старешина храма, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, јереј Павле Божовић, јеромонах Амфилохије, настојатељ манастира Светога Симеона Мироточивог на Немањиној обали и ђакон Иван Црногорчевић. За певницом је одговарао мешовит састав појаца, парохијана овог светог храма.

Након прочитаног јеванђелског зачала, пастирском бесједом се вјерном народу обратио Епископ Кирило.

“Када је Света царица Јелена нашла три крста на Голготи, а пошто нису знали који је Крст Господњи, у том трену је пролазила поворка са мртвацем; полагали су редом крстове на њега и кад су положили Господњи Крст, мртвац је васкрснуо“, казао је преосвећени, објаснивши да ствар није у облику ни у материји, већ у сили и благодати Божијој која је са Часним Крстом.

Епископ Кирило је подсјетио вјерне и на чињеницу да су наши прародитељи Адам и Ева сагријешили у рају, на дрвету познања добра и зла, те иако им је Господ рекао да не једу од тог дрвета, они га нису послушали и зато је Спаситељ свијета требао да пострада на дрвету, да би спасио свијет и да би био та животворна храна која ће нас избавити од Адамовог преступа. “Дакле, пошто су изгнани из раја, Еви је речено да ће у мукама рађати своју дјецу и Адаму да ће у зноју обрађивати земљу”, подсјетио је, говорећи о њиховом изгнању из раја, те указао да је Он дао обећање доласка Спаситеља, али и да им је уједно дао и један дар који многи не доживљавају као дар, а то је дар страдања.

Владика је испричао свједочанство једног духовника, који је женама које би хтјеле да абортирају, говорио да не убијају дијете већ да га дају њему да се он брине, а после порођајних мука које је та жена претрпјела, дакле пошто је претпјела страдање за то дијете, ниједна није помислила да га да њему, него све су задржале ту дјецу. Такође је објаснио да је страдање дар јер тиме утврђујемо љубав, ту главну добродетељ. “Према том дјетету мајка утврђује љубав кад га добије кроз ту велику муку”, рекао је.

“Како на нас треба да дјелује Распеће Господње? Да изазове састрадавање, а то нам показују његова мајка, Марија Дјева и жене мироносице и апостоли који су састрадавали са њим”, рекао је Владика и додао да тако ми у себе примамо ту силу крста, схватамо дубину Његове жртве.

Епископ је такође казао да страдање има силу једино уколико страдамо на правди Божијој. “Воздвижење Крста, оно нам даје вертикалу страдања јер крст мијења наш координатни систем, он нас веже за небо. До тада је страдање водило доље, у смрт, у гробницу, а од тада води горе и управо је то промјена координатног система, промјена наше оријентације, према небу, а не према земаљским стварима“, нагласио је и додао да то све иде у домен расуђивања, које нас често може одвести до неке срдачне хладноће, тако да треба да се пазимо тог несастрадавања.

Владика Кирило је рекао да у овдје у хришћанству може да се стави знак једнакости са милосрђем, јер нам у Светом писму каже да нам Господ неће судити по томе шта смо урадили, већ да ли смо састрадавали са својим ближњим.

Говорећи да нам је ова пандемија изврстан дар, Његово преосвештенство сматра да је она наравно негативна појава и да је сама зло по себи јер људи умиру, страдају, али она нам даје и могућност да састрадавамо, да партиципирамо са тим болом, тако да ми тиме просвећујемо наш унутрашњи простор.

“Ја сам, живјећи у том католичком свијету дуже вријеме, гледао њихове обичаје црквене и видио сам да су се у суштини зауставили ту негдје око крста. Има код њих огромно распеће у храму и нема ништа друго. Мало су те њихове катедрале, за нас хладњикаве, нема фресака, нема икона… Нијесам могао то да разумијем”, почео је Владика и закључио да је схватио кад се се сусрео са једном протестанткињом, која га је питала зашто он онда носи крст, кад је Христос Васкрсао, а Владика јој је уз Божију помоћ одговорио да Христос јесте васкрсао, али да треба да се запитамо јесмо ли ми васкрсли.

“Сви догађаји после страдања Христовог на Голготи, остали су у уском кругу ученика. Апостол Павле тамо набраја, јавио се Јакову, јавио се 500 браће, јавио се Луки и Клеопи на путу за Емаус… Све је то остало у уском кругу Ученика и наравно пренијето нама, кроз Света Писма и кроз њихова свједочанства”, рекао је и запитао се зашто је то тако. “Зато што су ти људи, већ овдје били васкрсли. Све што се односи на Васкрсење и догађаје послије тога, то је ствар будућега вијека и то само могу да виде и да осјете они који су заиста у овом животу достигли Царство Небеско”, нагласио је и додао да другог пута за нас осим крсног нема, те да не треба да хулимо и ропћемо

“Без страдања, без аскезе, без Крста, нема спасења. То и Његош каже: Страдање је Крста, добродетељ“, подсјетио је и рекао да је потребно да срдачно испитујемо своје саосјећање и састрадавање, да се унутрашње освећујемо када дође тај плач срдачни – због неправде у свијету, због зла…

“Видјели смо жестокосрдност код Јевреја који су говорили: Немамо ми другога цара без римског императора, није Он наш цар, а они су били највећи револуционари, бунили се и дизали буне. Знамо оног Вараву што је био заробљен са Христом, он је због буне био затворен, убијао је римске војнике и очекивала га је смртна казна коју је он избјегао”, подсјетио је Владика Кирило и надовезао се да су били спремни да казне Исуса Христа под видом тога да они немају другога цара. “Значи, они су спремни да прихвате римскога цара, само да се ослободе тога који много смета, али су тиме сами себе осудили“, закључио је.

Рекавши да је на Голготи био суд овоме свијету. Да је свијет сам себе коначно пресудио, да није спреман да прими Бога. “Немојмо да се вежемо за овај свијет, дајмо да се, кроз умносрдачну молитву, кроз скрушено срце, кроз осјећања, према Богу и ближњему, избављамо и да се духовно рађамо”, нагласио је и рекао да је једини пут из овога свијета духовно рађање.

“Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости, дакле потребан је тај саосјећај. Нећемо ништа од овога свијета, јер постимо данас, не остаје овај свијет, остајемо само ако смо с Богом и тај двиг Господ од нас очекује”, објаснио је и сјетио се почившег свештеника Димитрија Смирнофа који сенедавно упокојио, а био је велики проповиједник нашега времена. “Дакле, ако почнемо са том логиком, да не саосјећамо, почеће да нам сметају и људи. Таква је била идеологија нацизма”, упозорио је и додао да се онда претварамо се у звијери, ако немамо милосрђе, те су нам потребни болесни, стари, богаљи, сви су нам они потребни због тога што је хришћанство једнако милосрђу, а тај осјећај срца ће на с спасити.

“Промијенила се мјера у свијету, систем вриједности се промијенио, а нама није битно ништа, не треба нам злато и сребро овога свијета, потребно је једино да се сјединимо с Богом, нарочито кроз Свете тајне Цркве. Нека нам Господ својим Часним Крстом дарује, покаже и нека нас спаси”, закључио је Његово преосвештенство у својој бесједи, у храму под Горицом.

Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење Епископа, свештенослужитеља и вејерног народа Божијег настављено је у Светогеоргијевском дому, уз пригодно послужење.

 

Елза Бибић

Фото: М. Матковић

Pin It on Pinterest

Share This