Izaberite stranicu

Светом архијерејском литуругијом, литијом око храма и ломљењем славског колача, Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару данас, 18. септембра, на празник Светог пророка Захарија и праведне Јелисавете, прославио је пету годишњицу освећења. Тим поводом Свету службу Божију служио је са свештенством Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз молитвено учешће вјерног народа.

Отац Игор Балабан је након прочитаног јеванђељског зачала, подсјећајући да је прије пет године овај храм у Бару освештан поводом великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, казао да је његово свједочење вјере било налик на свједочење Светог Јована Крститеља.

“Такав је био Свети Јован Владимир у чијем се храму сабирамо и чије обновљење, утемељење, славимо. Јован Владимир, као и сви мученици које прослављамо, имао је тежак крај, а није му лаган био ни живот прије тога”, бесједио је о. Игор. Објаснио је да све мученике прослављамо на дан њиховога страдања па тако и дан страдања Светог Јована Владимира, његово мученичко успеније, јер су они свједоци много чега, али изнад свега и прије свега, Христа распетога и васкрслога до краја: “И зато што свједочи Господа, он страда, и зато је наш Свети Јован Владимир велики Христов свједок.”

Истакао је да ми као прави хришћани морамо да закорачимо ка нашој истинској отаџбини – Небеском Јерусалиму, љубећи свој род, своје ближње, све око нас:

“Наша истинска отаџбина је Небески Јерусалим, Царство Божије од којег смо отпали, а за које смо назначени.Тако смо имали благослов да је овај храм освештао онај који чува Гроб Христов у овоземаљском Јерусалиму (Његово блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III). Сваки благослов је добар и користан, али то не значи да ће све у животу глатко ићи. И тамо гдје је Господ наш рођен и ходио, много је тешко, а камоли нама грешнима”, рекао је и поручио да не очајавамо због невоља, нити да стварамо идоле од земаљских творевина, већ да увијек храбро и смело са вјером у Бога корачамо, држећи двије највеће заповјести: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом и Љуби ближњега свога као самога себе.

“Ходећи тако смјело, корачајмо ка нашој истинској отаџбини, Небеском Јерусалиму у коме царује Света Тројица, Бог наш: Отац, Син и Дух Свети, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је о. Игор Балабан.

Владика Јоаникије у својој архипастирској бесједи је благословио сабрање и истакао да се по старом хришћанском обичају памти и прославља дан освећења храма и на тај дан вјерни се сабирају и прослављају име Божије, славећи Божију милост која нас је удостојила, да саградимо храм и да се у њему сабирамо у заједници Духа Светога, “прослављајући Господа Исуса Христа Спаситеља нашега, сједињујући се са Њиме који је извор живота, извор радости, извор мудрости, љубави, и свакога добра”.

“Много је важно да то чинимо јер када славимо име Божије, када благодаримо Господу за Његова доброчинства, онда се умножава добро у нама и међу нама, јер Господ који је дао нама да живимо и да стварамо, Он нам је дао од свога добра и учинио нас причасницима Његових добара”, казао је Митрополит. Нагласио је да је стварање радост чиј циљ је да се сабирамо, да се радујемо и заједнички прослављамо име Божије. Да се освећујемо на Светим службама Божијим, примајући Свете тајне Христове – хранећи се небеским Хљебом да би живјели новим животом. Свему томе свједоче и бројна чудеса која су се догодила током ових пет година у храму, велики број душа крштених, вјенчаних, причешћених, оних који су га посјетили и задивили се његовој љепоти, величини.

“Све је до Божије дјело, а ми смо сарадници Божији, и благодаримо Богу што нас је удостојио да учествујемо у овом Божјем дјелу подизања овога света храма. Господ је главни стројитељ овога храма а ми смо његови сарадници. Овај храм је подигнут као црква Божија, али да би се изграђивала жива Црква Божија, да бисмо се ми духовно изграђивали, учествовали на овим Светим службама, сједињујући се са Господом, примајући Његов живот, и Његову снагу и мудрост, и Његова светост. Да би смо поцрпили љубав Божију у себе и да би смо ту љубав ширили у овоме свијету.”

У наставку бесједе се присјетио великих добротвора и ктитора који су уградили себе у овај свети храм, на челу са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, “који је све осмишљавао и бдио над изградњом овога светога храма”:

“Овдје смо данас спомињали, и то са великом радошћу, али и великом обавезом, и проту Богића Фемића, који је био велики борац да се започне зидање овога храма. Он је далековидо гледао и зато се и жртвовао много да започне градња овога светога храма. А наш Митрополит као велики градитељ, он се уградио у овај свети храм својом љубављу и мудрошћу, и учинио не само да овај храм заблиста у свој слави и величини него да се овдје и жива Црква Божија сабере”, истакао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, поучивши сабране да то треба и ми да наставимо: “Да градимо живу Цркву Божију, да изграћујемо сами себе, да се сједињујемо са Христом, да се сједињујемо једни са другима у љубави, да једни друге помажемо. Да се научимо хришћанским врлинама и хришћанском начину живота, а када то научимо онда ћемо ријешити многе проблеме у своме животу.”

По његовим ријечима разлог проблема и траума код људи је то што се удаљавају од себе и од Христа као извора живота, “и онда тону у мрак и трпе велика искушења, не сналазе се, губе се”:

“Али Господ је онај који тражи изгубљене овце дома Израиљева, и увијек је близу оних који су се удаљили од Њега јер од Његове љубави побјећи не могу. То је она Божија љубав која је увијек ту, али се ничим не намеће. Када се обратимо и затражимо да нас Господ обасја својом љубављу, Он брзо притиче у помоћ и грли нас као своју рођену дјецу, као отац блуднога сина по Јеванђељу Божијем”, бесједио је Високопреосвећени Митрополит.

Говорећи о искушењима које трпимо ових дана, Митрополит црногорско-приморски се осврнуо на неке оптужбе и подметања, кривог тумачења свега и свачега, против Цркве Божије. Он је казао да Црква не жели да одговара на то нити да учествује у том врзином колу, у том злу и пакости, те да понекад одговори јер мора народу да каже истину:

“Али је не понављамо по сто пута. Ко хоће да чује нека чује! Тако се понашамо и трпимо врло често, и радије трпимо него да одговарамо, Богу се молимо и вршимо Свету службу Божију оно што је најважније. Неко мисли да је снага у томе бити стално присутан у јавности, стално се оглашавати и говорити. Није! Снага је у истини, у љубави, у доброти, у честитости, да имамо повјерења у Бога који је глава своје Цркве, који руководи бродом своје Цркве”, рекао је владика Јоаникије.

Објаснио је да је наша сигурност, наша снага, издрживост, Господ Исус Христос, који је камен темељац своје Цркве, и да зато “не одговарамо на све оптужбе, на све лажи и подметања”. Даље је нагласио да су “они који нас оптужују наша браћа па нећемо да увећавамо зло међу браћом и гледамо да нађемо начина и пута, да мирно разговарамо”.

“Ми треба на то да одговоримо само добром, и то је оно добро које оплемењује, и нас и оне који нас воле, и оне који нас мрзе. Да се бринемо и трудимо само око добра, да оплеменимо своје душе и срца, своје мисли, и да се трудимо да чинимо добро, то је завјет хришћански, то је завјет и нашег блаженопочившига Митрополита, главнога ктитора овога Светога храма. То је завјет наше свете вјере православне, да се завјетујемо добру, љубави и Божијој и братској, и братском помирењу. Амин, Боже дај”, поручио је на крају свог слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Архијерејски намјесник барски протојереј-ставрофор Слободан Зековић честитао је празник сабранима и захвалио се Високопреосвећеном Митрополиту на љубави и данашњој служби. Објаснио је да се ове године годишњица освећења прославља раније због доласка Његове светости Патријарха српског г. Порфирија следеће седмице ради устоличење новоизабраног Епископа будимљанско-никшићког г. Методија.

“Хвала Вам, драги владико, ово је једна од ваших првих литургија након устоличења. Сви смо радосни што је Свети архијерејски сабор изабрао Вас за наследника Светих митрополита црногорско-приморских, почевши од Светога Илариона, првог епископа зетског, ученика Светог Саве, преко Светог Петра Цетињског, све до нашега блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Сви ваши претходници часно су и мудро, и храбро, управљали повјереним народом, нека би Господ и вама, молитвама Светога Јована Владимира и свих светих из рода нашега, подарио и вјере и трпљење, и љубави, као што су вас те врлине и до сада красиле, да све нас водите путем спасења”, казао је отац Слободан Зековић.

Сабрање у барском Саборном храму је настављено уз хришћанску трпезу љубави коју је припремило барско Коло српских сестара.

****

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару освештао је и у њему одслужио Литургију 25. септембра 2016. године, Његово блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III уз саслужење Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помјесних православних Цркава. То је уједно први пут да је у Црну Гору дошао Патријарх Јерусалима и све Палестине.

Освештање Саборног храма у Бару у години великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, представљао је највећи догађај у православљу 2016. године. На дан освећења изнесен је крст Светог Јован Владимира на коме је светац погубљен прије 1.000 година, а који годинама чува породица Андровић из Микулића код Бара.

Изградња овог највећег православног храма у Црној Гори, површине 2 x 1359 м2, почела је 2002. године. На централној куполи храма, на висини од преко 40 м, налази се златни крст висине 4,6 метара, тежак око 380 кг.

Весна Девић

Фото: Дејан Вукић

 

Pin It on Pinterest

Share This