Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ћелијска Пиперска, 20. августа 2011. године
У име Оца, и Сина и Светога Духа. ,,Ко изгуби живот свој, мене ради, наћи ће га, а ко чува живот свој, не Бога ради, изгубиће га.” Ријеч је Господња, браћо и сестре, које смо чули ове свете ноћи, као и она друга: ,,Ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за мном.” Ове свете ријечи је чуо наш досадашњи брат Горан и не само да их је чуо, него их је и примио у своје срце. И, ево већ седам година, он је овдје на послушању, поред ћивота Светога Василија Острошкога. И ту, налазећи се послушању Светом, он је посвједочио да жели да буде вјеран Христу Богу, да буде онај који ће понијети крст Христов. Већ је понио тај часни крст, већ је уписан тај крст у његово срце, запечаћен у тајни Светога крштења силом Духа Светога, у тајни Миропомазања и потврђен његовим трудом досадашњим. И зато, ево, ове свете ноћи, Господ га је признао за Свога и примио га у Своје наручје.
Примио је наш новопострижени монах Зосим одијело радости духовне, на оправдање, како смо и рекли у молитви, сваке смутње и свакога страха и на ослобођење од демонске силе, од похоте плоти и од сила овога свијета, утврђен у вјери Христовој, у нади и љубави. Примивши за свога небеског покровитеља великог и дивног угодника Божијег, старца Зосима Туманског. О његовим подвизима, скривеним за људе, али јавних Богу, свједочи и његова света обитељ, која кроз вијекове сабира, око његових светих моштију душе жедне Бога. Преподобни старац Зосим припадао је оном светом јату подвижника пустињака, монаха званих синаита. Некад се говорило да је било седам синаита у Моравској Србији, у Светој Гори и другим мјестима. Међутим, њих је било много више. Ја сам, бавећи се њима, пронашао више од тридесет и пет имена њихових. А међу њима је најпознатији тај Григорије Синаит, који је зачетник тог дивног препородитељског покрета, 14. и 15. вијека. Старац Ромило Раванички. И овдје у Црној Гори су били подвижници тога истога духа и молитвеници синајскога духа на Скадарском језеру. О томе свједоче Старчева горица, манастир Брезојевица, Бешка, манастир Морачник, манастир Ком, манастир Космач, почевши од Пречисте Крајинске све до манастира на Ободу, а и Цетињски манастир је утемељен на тим и таквим дивним подвижницима, од којих је и онај Макарије, штампар цетињске штампарије, који је касније био и игуман манастира Хиландара.
Тако, дакле, старац Зосим спада у то дивно јато Божијих угодника, који су својим подвизима освештали српске земље и стигли и до данашње Румуније. Само да поменемо старца Никодима Тисманског, који заузима такође изузетно мјесто међу њима. Дакле, то је његов небески покровитељ Зосим, пустињак и подвижник, молитвеник, који је сав свој живот провео у посту и молитви, не ради показивања људима, него клечећи пред живим Господом и Њему приносећи на дар све што је имао и приносећи на дар жртву миомирну. И као што је то чинио Преподобни Зосим, кога управо и славимо, тако нека Бог да снаге и нашем новом Зосиму, пострижнику ове свете обитељи, угледајући се на њега и њему сличне Божије угоднике, да и он греди, без узмака, путем Христовим, за Христом Господом. Као што је Христос вјеран и нама и био вјеран до смрти, тако је и наш Зосим, а и сви ми заједно са њим, призван да буде вјеран Христу Господу до смрти. Тако је Њему служио Свети отац наш Василије Острошки и новојављени светитељ Симеон Дајбабски и Јустин Ћелијски. Сви они спадају у те свете Божије људе, које је Господ слао у сваком времену, ради нас и да не би смо заборавили којим путем треба да ходимо.
Нека те Господ храни и брани, брате Зосиме, и нека ти он буде тврђа твога живота и камен непоколебиви, на коме ћеш стајати у све дане твога живота. И нека би те Он препознао, а и Зосим, твој небески покровитељ, и примио и препознао да си Његов, у онај дан када ћемо сви изаћи пред лице Христово.
Молитвама Светога Зосима и свих светих, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
