Izaberite stranicu

На недељу Светих отаца првих шест Васељенских сабора, служена је Света литургија у подгоричкој цркви Светог Ђорђа, којом је началствовао протојереј Јован Радовић.

Оцу Јовану саслуживали су старешина цркве, протојереј Мирчета Шљиванчанин, архијерејски намесник подгоричко-колашински са браћом свештеницима: протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем, протојерејем-ставрофором Драганом Станишићем  и ђаконом Луком Павићевићем, док су молитвено учествововали јереј Блажо Божовић и ђакон Иван Црногорчевић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, поучном беседом окупљенима се обратио прота Јован Радовић.

”Драга браћо и сестре, желим само да вас поздравим са данашњим празником који прослављамо, а то су два велика и чудесна светитеља. Прије свих, ево га овдје, тај поклон смо добили од браће Руса – Светога Серафима Саровскога, великога чудотворца рускога, једнога од највећих Светитеља РПЦ и рускога православнога народа. Он и Свети Сергије Радоњешки су два стуба на којима почива и руски народ и руска Црква”, рекао је отац Јован.

Он се осврнуо на житије Светог Серафима Саровског, његову снажну молитву и подвиг, те књигу која је остала иза њега, а то је ”Циљ нашега живота јесте стицање благодати Духа Светога“.

Такође је подсјетио присутне на моменат када га је Мотовилов, неки руски великопосједник и трговац, питао шта је то благодат Духа Светога, а Свети Серафим Саровски се помолио Богу, а тог момента је сишла необична Свјетлост и на његово лице и на његово целокупно тијело. ореол око главе његове се створио и благоухани чудедсни мирис се осјетио, а мотовилов се запрепастио и уплашио, а Свети Серафим му је рекао да се не боји, јер је он само призвао у молитви мајку Божију да покаже шта је циљ хришћанског живота.

”То је тај Свети Серафим Саровски и данас се слави у Дивјејеву. У Дивјејеву се налази манастир њему посвећен и његове мошти”, рекао је отац Јован и додао да дан данас сви поклоници  Дивјејева, који дођу да се поклоне моштима Светог Серафима Саровског, купе једну вунену бројаницу од 250 зрна и они иду Канавком Пресвете Богородице. ”Тај Канал или Канавка је ископана доста дубоко доле и около је цијелога манастира. И сви који дођу на поклоњење, они ходају полако, тихо, молитвено и читају Богородице Дјево молитву 250 пута, толико колико је потребно да би се направио круг око самога манастира”, појаснио је и испричао да је ово мјесто, по предању, једино мјесто на које антихрист неће моћи да крочи ногом и да приђе.

”У исто вријеме, данас славимо икону Мајке Божије Умиљење, која се налазила у његовој келији и пред којом се читавог свог живота Свети Серафим Богу молио. Данас је међу највећим свјетињама руске Цркве”, додао је отац Јован Радовић.

Он је подсјетио да се данас сјећамо и Светог Стефана Деспота српскога, онога који је Београд начинио својом престоницом 1405. године. ”Невјероватан светитељ чије мошти се налазе у манастиру Копорину код Велике Плане и дан данас, онима који немају дјеце и који тамо долазе и моле се, дарује дјецу”, рекао је и додао да је Свети Стефан написао познато дјело ”Слово Љубве”, уз препоруку свима да прочитају, нарочито омладини јер он описује како младићи и дјевојке требају да своје дјевојаштво чувају до брака.

Отац Јован је нагласио да је Деспот Стефан међу најмудријим, најобразованијим и најдуховнијим владарима онога времена и да је свој народ учио књизи. ”Свети Деспот Стефан је гледао, изгубивши битку у овом физичком смислу на Косову пољу и свога оца и генерацију свих Срба тадашњих, он је гледао да ојача духовно свој народ и морално, јер је знао да само духовно и морално јак народ, свакој сили овога свијета може да се супротстави”, рекао је и појаснио његов значај за културу и писменост, као и вјештину дипломатије и жртву коју је поднио за добробит свога народа.

”Његову мајку данас прослављамо, царицу Милицу, односно књегињу Милицу која се замонашила 1377. године и отишла у своју задужбину, манастир Љубостињу, гдје се и дан данас њене мошти налазе, а она је, замонашивши се, узела име Евгенија, а као Ефросинија замонашена великом схимом”, додао је.

Вративши се на помен Светог Серафима, рекао је да је веома интересантно да се каже да, ко год би долазио код овог светитеља да га обиђе, а дневно је хиљаде и хиљаде поклоника долазило са својим невољама и мукама, свакога од њих поздрављао са Христос Васкрсе, радости моја!

”То је био Свети Серафим и по томе је запамћен и упамћен, ако да се помолимо и Светом Серафиму да нам подари своје огњене молитвености, а да се помолимо и Деспоту Стефану Лазаревићу и његовој мајци Милици да и нас данас науче како требамо бити народ српски, православни”, рекао је отац Јован и нагласио да је радост оно шта ми хришћани тражимо, а то је уствари благодат Духа Светога, мир и радост у Духу Светоме.

”То је циљ нашега живота, а то нам једино дарује борба са својим гријесима, страстима, исповиједањем чим осјетимо да нам је савјест нечиста”, рекао је.

По примању Светих Христових тајни, заједничарење свештенства и народа Божијег настављено је у Светогеоргијевском Дому под Горицом.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This