Недјеља месопусна – Литургија и помени Епископу Атанасију у Тврдошу и Требињу

У католикону Свештеног оптежића манастира Тврдоша, Светом архијерејском литургијом началствовао је Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило, уз саслужење викарног Епископа диоклијског, и Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија, свештенства, монаштва, вјерног народа, чтечева и појаца, које је из пјевничке стасидије предводио Епископ западноамерички Максим, а којима се код гроба Епископа Атанасија, при помену придружио и Епископ диселдорфски и њемачки Григорије.

По читању овонедјељног еванђеоског зачала, о значају Недјеље месопусне и о атанасијевском литургијском погледу на живот, говорио је Епископ Кирило. Он је указао на то како нас Света Црква својим премудрим богослубеним током нас припрема за Велики часни пост.

Поводом приче о Страшном суду, напоменуо је да ће се тада људи сами према свом срцу и љубави одредити према Богу. Такође је рекао да је тешко појмити и помислити да се цио живот састоји из Литургије и тече у литургијском ходу. ”Томе нас и учи наш Владика Атанасије, да свуда осјећамо Литургију, тај двиг Цркве”, рекао је и додао да је Страшни суд заправо изношење Светог причешћа и понуда свакоме да прими Бога у себе.

”Присаједињујем се свим дивним говорима које смо јуче чули од његове духовне дјеце и нема ту шта више да се дода о његовом богословском уму, а ми имамо срећу да смо живјели у епохи када су у Цркви била присутна духовна дјеца преподобног Јустина Ћелијскога”, рекао је Владика Кирило.

Владика је поменуо догађај које је на њега као младог студента оставио велики утисак, пренос моштију Светог Василија у Херцеговину. Рекао је да је тај догађај не само догађај повезаности народа Црне Горе и Херцеговине кроз личност Светог Василија, већ и догађај израз љубави коју су имали Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије. ”Далеко од тога да су се они у свему слагали и имали исто мишљење о свему, али они су својом љубављу превазилазили све те разлике и као један од резултата био је и тај дивни литургијски догађај којим је Свети Василије измолио мир у рату”, присјетио се поменувши чудесну бесједу коју је тада изговорио тадашњи јеромонах Григорије, који се обраћао директно Светом Василију и дао живи примјер онога оностраног.

”Веома сам благодаран Владици Атанасију који је и поред своје болести дошао на одбрану моје кандидатске дисертације у Москву и био један од ментора”, такође је рекао. Такође је напоменуо да је Владика Атанасије својим јуродивим понашањем показивао своју припадност оностраном, показивао да се не везујемо за овоземаљске ствари чак ни бонтонским понашањем овога свијета, веч да се срцем суштински везујемо за Христа.

Након помена, над гробом Епископа Атанасија, у Параклису Христовог Васкрсења у тврдошком манастирком гробљу, говорио је Епископ Методије. Рекао да је тврдошки брежуљак Владика Атанасије учинио већим од свих херцеговачких планина, грандиозношћу свога ума и духа и дубином и ширином свога срца у коме је обухватио цјелокупно човјечанство. ”Ишавши по овој земљи и као пчела скупљајући нектар све сабирао и тиме изграђивао свој живот и своју душу па и све оне који су му прилазили”, рекао је.

Он је истакао да је Владика успио да својим рукама у сваком човјеку сломи све лажне представе које је човјек имао у себи и ослобађао свачију душу. ”На дјеци је показивао нама примјер какви треба да будемо”, рекао је Владика Методије.

Истовремено, у требињском Саборном храму, одакле је јуче у Тврдош испраћено тијело Епископа Атанасија, Сабрање вјерних, уз требињско свештенство, предводили су свештеници из разних крајева наше Помјесне цркве. Тумачећи зачало 25. отац Видо Милић, парох барајевски, говорио је о тузи и огњу вјечном, али и о нади на Васкрсење и Живот вјечни, са којом се молимо за све, па и за упокојене, а тако и за новоупокојеног оца, учитеља и пастира нашег Атанасија.

Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,

Бранислав Рајковић, ђакон

Бесједе можете послушати на линку: https://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=82676