Izaberite stranicu

Узвитлани ветрови с Градца и Котленика

приносе звук звона Павлице и Студенице…

Док се приснивом разоткрива слика

трена заокруженог летом ластавице.

 

А она  мнозина што у глувне даљине хрли

на овом месту застане и – клекне.

Потом: даљина близину обгрли,

а звук јантар-звона од Жиче одјекне.

 

И зов разастре про Мораве и Лима…

Столова, Ушћа, Краљева и Бање…

Крилима анђела младо перје ниче – зима

доходи срмен- маглом у само раздање.

 

Одједном тачка стаменог ослонца

прекида лутања без смисла и конца.
Одсвјукуд светлило, а небеса сама

одшкрину двери  Савинога храма.

                                                      Милица Краљ

Pin It on Pinterest

Share This