Izaberite stranicu

Чланови Удружења књижевника Црне Горе су данас с најискренијим и највећим болом и тугом у души, с невјерицом примили болну вијест да се дана 30. октобра 2020. љета Господњег, после краће и тешке болести од корона вируса, након примања Свете Тајне причешћа, упокојио у Господу у Клиничком центру Црне Горе Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије.

УКЦГ са најдубљим пијететом истиче да је Црна Гора изгубила свог великог и непоновљивог духовника, човјека, филозофа и књижевника, посвећеника у добробит ове земље и народа. Наше Удружење имало је и ту част и срећу да Његово високопреосвештенство буде и члан УКЦГ, од којег је добио и највеће књижевно признање “Марко Миљанов”. Наш пјесник и прозаиста, најстарији члан Удружења, борио се до посљедњег дана свог светачког бивствовања међу људима, својим несебичним посвећењем и миротворачком мисијом за добро овог народа, и својим светим ликом и дјелом, обасјао нову Црну Гору и у потоњим данима свог живота не обзирући се на животну опасност која га је у Његовим часним позним годинама пратила на сваком кораку и запутила Богу и вјечности. Током свих ових година и деценија Митрополит Амфилохије био је и остао велики посвећеник и подвижник за добро народа, за духовне и свјетовне слободе. И ниједног трена није устукнуо пред свим изазовима живота и смрти, свјестан своје велике мисије коју је на најсвјетлији начин крунисао духовним и грађанским слободама савремене нам Црне Горе.

Нашем Митрополиту било је од Бога предодређено да, крећући из Бара Радовића у Доњој Морачи, као, у сродству потомак и чувеног војводе Мине Радовића, присајединитеља Мораче Црној Гори 1820. године, заврши студије на Богословском факултету у Београду, магистратуру настави у Берну и Риму, а потом у Атини одбрани докторат о Св. Григорију Палами. Вођен стазама Господњим и научним, предавао је на Православном институту Св. Сергија у Паризу, а затим у звању редовног професора на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду. Докторате хонорис цауса примио је у Москви, Минску, Паризу и Санкт Петербургу. Руска Федерација му је 2001. додијелила Орден Ломоносова, а 2015. је изабран и за почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности. Био је полиглота, говорио грчки, руски, италијански, њемачки и француски. Након избора 1985. за Епископа Банатског, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ у децембру 1990. изабран је за Митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу, а његово устоличење извршио Патријарх српски Павле са епископима 1990. г. у Цетињском манастиру. И древне титуле Митрополита Амфилохија, Егзарх Свештеног трона пећког и Архиепископ цетињски, присаједињене су његовом светачком лику просвјетитеља и духовника, који је и за живота зрачио као светац порукама Господњим, које су његов лик и дјело обасјале и ставиле у ред највиших духовника, мислилаца и доброчинитеља свог народа.

Наш Митрополит је на самом крају Његовог физичког бивствовања уткао своју мудру мисао у исправљање путева духовно и грађански сад већ ослобођене и усправљене Црне Горе. И зато ће у њеној историји најљепшим ћириличним словима бити исписано Његово име, и његова свијетла страница борбе за духовност и слободну мисао ове земље. Господ Бог нека Митрополита Амфилохија прими у своје окриље, као свог вјерног сина и изасланика овоземаљског.

У Подгорици 30. 10. 2020. године Удружење књижевника Црне Горе
Председник
Новица Ђурић

Pin It on Pinterest

Share This