Пише: Батрић Бабовић
Ред и поредак у свемиру утврђени су бројним законима. Изнад закона је по хиротонији и хијерархији љубав а најнужнији везник ова два космичка еона је дужност. У историји једног рода и народа десе се одступања овог закономјерства па се именовани редослед разлије по времену и простору као аморфно и бескорисно битисање у ограниченом временском интервалу. Најтеже бива генерацији којој као дужност припада (и онима послије њих такође) да се изгубљени терет прошлости опише и сачува од заборава и преда Христу у благо наручје. За то су потребни љубав и благе ријечи са јаким доказима.
Вјера је узрок свих чуда па и откривења и отварања Небесима закопаног седмодеценијског величког ћутања. Сви Свети оци Цркве Христове би казали да је ћутање с Више и дубље од говора, а велички путоказ небоземне вертикале је говор који никад није замукнуо. Био је присутан у шапатима, страховима, јецајима, сузама, тихом говору, неописивом болу и хришћанском покајању и праштању.Преносио се приповиједањем, исповиједањем и тиховањем, крвљу и млијеком, причама уз огањ у мраку и извађеним фотографијама из сјећања оних који су памтили, а избјегавали да наглас о том јулском дану било шта проговоре.
Село је изопштено из именика римских муниципијума и добило словенски предзнак, именовано је по величини и ширини поља у коме лежи, помињано је у Светостефанској, па затим Дечанској хрисовуљи и понегдје се уписало као старије од самог манастира Дечани. Било је и остало у двије хрисовуље и два метоха који су у свим васионама и васељенама, било је у Господу Исусу и свим светима и они у њему, па су због тога енигма закопаног Косовског завјета и скривање истине још замршенији.
Величани имају два дијела Другог свјетског рата, онај од 1941. године и онај други од Светих Килика и Јулите 1944. године који још увијек траје. Они имају судбину Јевреја, Јермена, Палестинаца и на крају судбину Срба и Црногораца. О Холокаусту и Ал Накби се говорило јер су изучавани и документовани, док историја Цицеранкаберда свједочи о судбини Јермена под Отоманским царством и губитку Арарата. Јасеновац је имао плочу и споменик са спорним бројевима и историографским ратовима, Паг и Јадовно су везале судбинске приче и понека написана књига, а Пребиловци су имали историју и историчара коме је око 80 чланова породице скончало у јамама села. Са више тачке гледишта Велика је имала Величане, с једне, и антифашизам и антифашисте, са друге стране, који су одредили правила ћутања. Касније је почео да се отапа лед са душа и окова ове људске драме, што је покренуло малобројне писце да величко страдање опишу у својим дјелима.
Лим је деценијама заједно са Чакором био чувар свих тајни и по бројним говорницима, у забрављеним и забрањеним причаоницама, у деценијама муклог ћутања могло се чути да је сваке године на тај дан била чудна магла над њим. Некима је личио на Јордан, а Чакор је исте свједоке подсјећао на Арарат – двије стране исте Метохије у истом огњу искушења и страдања спајале су себе Голготом Килика и Јулите – хришћана одрицатеља римског паганства и села одрицатеља од римског коријена у свом имену.Чакор и Велика са једне, а Мурино и Лим са друге стране јесу ( не)спојени Стари и Нови завјет. У том крају се у сваком дану календарске године осјећа дух Видовдана, Савиндана и непрекинути ланац косовско-метохијског распећа.
Са Великом живи и Мурина из 1999. године и невина крв која је опила и заплакала Лим. Он је те године по други пут постао ријека свих светих спојена од невиних рано прекинутих живота, а врлетни Чакор планина свих који су заклети Христу и Небеској правди. Заклани и запаљени су прије него су ступили на иконе, фреске и у диптих светих били убијани од стране најмилијих из свог рода, јер се на тај начин чувао новозавјетни југословенски поредак братства и јединства.
Мали број књига о Велики путоказ су ослобађања од мржњи и подјела и једини начин да се хришћански искорачи из прошлости у будућност. Отварањем старих рана и изношењем истих на сунце истине ниче правда без које нема помирења. Она по ријечима једног врлинског епископа заслужује Музеј и имена пострадалих у селу испод Чакора, како би се подударили и на истој тачки нашли календари земље и неба. По бројним наговјештајима велички историјат из јула 1944. године иде у правцу дубљих историјских истраживања. Велика нема ни једну Резолуцију, јер су је исте као скупштински акти заобишли у пет државних уређења. Док Јевреји имају вјековни Зид плача, Велика и Величани имају зид ћутања од дугих 70 година. Светосавље се по свим правилима прво уписује у Небеске Скупштине и њене свете хрисовуље. Онима који су као Јагње свијета заједно са њим пошли на заклање, не преостаје ништа друго него да се моле Господу за своје потомке и џелате. Само таква философија мири космосе и миче со са рана које су предубоке и којих је превише. И дај Боже, да се ником и никад више зло не догоди, и да величка хрисовуља невине јагњади опомене свијет што у злу лежи да је покајање једино што је преостало за спасење.
ДО ХРИСТОВЕ ПОБЈЕДЕ!!!