Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Врели јулски дани из дубина Босфора на површину земље избацили су причу о Цркви Свете Премудрости. Источно Римско царство које је познатије под именом Други Рим, ових дана враћа се пуним обимом из затрпане ризнице докумената и сјећања на позорницу нових политичких операција и историјских ревизија.

Ова монументална грађевина била је црква од 537 – 1453. године. У кратком периоду од 1204 – 1261. године након Крсташког похода претворена је у католичку цркву. Црква Свете Премудрости била је симбол хришћанства и црква пуних 9 вјекова, све до пада Византије под власт Османског царства 29. маја 1453. године када је претворена у џамију. Историјска ретроспектива Цркве Свете Премудрости веома је комплексна и слојевита, са различитим политичким импликацијама и више слојном проблематиком у перцепцији постојећих политичких односа. Распадом Османског царства и завршетком Првог свјетског рата творац и идеолог модерне Турске Кемал Ататурк је донио указ о претварању Цркве Свете Премудрости у музеј. Тако су Византија и Османско царство са својим богатим историјским наслеђем своје уточиште нашли у “новом руху” секуларизоване турске политике. У страну су склоњени турско- грчки и турско- јерменски односи који имају сложену и недовршену причу отвореног и незамрзнутог историјског конфликта. Кемал Ататурк је за кратко успио да секуларну Турску обуче у рухо европског барда и амортизује петовјековну експанзионистичку политику Османског царства.

Од Ататурковог Декрета за Агиа Софију до одлуке Државног савјета Турске и Ердогановог отклона од кемализма прошло је 86 година. Изгледа да је Ататуркова политика била пригушивач за дух неоосманизма који је спавао у боци и чекао повољну прилику да изађе на површину. Треба подсјетити да је Турска под секуларизованим лицем и без “маски које воде Османском царству” окупирала Кипар 1974. године. На једном црквеном сајту који се бави провјереним информацијама везаним за живот Цркве налазио се податак да је након окупације Кипра нестало више од 60 000 разних црквених предмета. Судбине цркава и манастира су сличне судбини несталих предмета. Кемализам је ушао у НАТО, а неоосманизам постао његов основни покретач на јужном крилу.

Ових дана док Турска води борбе за ексклузивне економске зоне у Источном Медитерану и регионалну доминацију на Блиском и Средњем истоку званична политика Руске Федерације према питању колосалне хришћанске и византијске светиње је уздржана. У дипломатским нотама које упућују поједини портпароли државних институција каже се да је то унутрашње питање Турске. Став Московске патријаршије је оштар и јасан. Указује на универзалност цивилизацијских тековина и могуће последице једнострано повученог потеза. Реаговали су папа Фрањо, Савјети свјетских и блискоисточних Цркава, патријарси Православних цркава, Цркве које комуницирају са Савјетом Европе… Најуспјешнија је изјава јерменског патријарха. По суду јавности најдиректнијим језиком казао је све о односу турских власти према хришћанско-византијској светињи. У његовим ријечима могао се наслутити дух Цицернакабарда окупан христољубљем и бескрајном вјером у Небеску правду. Поезија Реџепа Тајипа Ердогана за сада се показала практичнијом од прозе Ахмета Давутоглуа. Стратегијска дубина својом коњунктуром улази у успавана историјска и политичка лежишта замрзнутих конфликта директније и агресивније него је то до сада радила. Турски ток, Сирија, Либија, Источни Медитеран, Кавказ и питање Блиског и Средњег истока су везници политика Руске Федерације и Турске. Познато је да актуелни предсједник Руске Федерације са мало енергетског улагања и пуно стратешког расуђивања поставља приоритете геополитичким векторима своје земље. Не треба сметнути с ума да у Цркви Свете Премудрости почива крштење данашње Русије, јер су емисари кијевског кнеза Владимира у њој нашли парче свог Неба на Земљи. Док се у доскорашњем Музеју- последњем реликту секуларне Турске 24. јула поново чула молитва у исто вријеме се из свих православних храмова у Небо пела Литургија са акатистима Пресветој Богородици и Исусу Христу за спас хришћанске светиње. Свети Пајсије Светогорац је одавно изрекао свој суд о Цариграду- данашњем Истанбулу. На територији данашње Турске одржано је седам Васељенских сабора, преименоване су још двије или три Цркве ранга Цркве Свете Премудрости- црква у Пољу посвећена Христу Спаситељу, као најзначајнија и присутне су Цариградска и Антиохијска Патријаршија. Харизматични и интелигентни Реџеп Тајип Ердоган је морао знати да је прошлост непролазна и да је као лидер државе која је мост свјетова, морао бити заговорник моста свих вјера. До последње Литургије у Светој Премудрости има  још времена а по многима никада није ни престала. Ипак се окреће!

Pin It on Pinterest

Share This