Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Ковидизација планете је збирни назив  за операцију корона која се одвија на планатарном нивоу. Ниједна епидемија од настанка свијета па до данас није успјела да у јединици времена коју је одређивао људски фактор, колико и вирусни потенцијал има немјерљив број промјена своје величине и тока, а да се о вирусу као  главном актеру не зна готово ништа. О корони су исто колико епидемиолози знали повремено и политичари, лаици, електронски медији, радио и телевизијски програми, наслови у дневним и недељним листовима… Превентивна медицинска грана која је у уређеним системима представљала брану за насртаје на друштвени систем у појединим друштвима, данас је постала  поштапалица и „прва пратиља“ дневне политике. Из часа у час су се мијењале структуре струковних процјена, план и програм рада на сузбијању постојеће и превенцији нове заразе, и пројектовања укупних  државних и међудржавних система у новонасталим условима епидемије. Истом се реду битности додају невијабилни и варијабилни међудржавни односи, питања слободног протока људи, роба и капитала и општи ниво функционисања планете и њеног политичког  система на базалном нивоу. Епидемија корона вирусом јединствена је по томе што је већински број епидемиолога давао низове опречних изјава у вези епидемиолошких прилика у кратком временском периоду, а све то су пратиле сензационалистичке медијске спекулације и површности. Вирусом короне су загађени Твитер, Фејсбук, Вибер и остала средства масовних комуникација и свевидећих електронских табли на којима се исписују мисли ауторских можданих сијалица. Опасност је постала стереотип а страх од заразе и смрти  вирусом короне модус вивенди у 2020.години. У медијском простору такође се уочавају  бројни дијаграми о финансијама, економији, трговини, образовању , култури, саобраћају и туризму са различитим прогнозама и пројекцијама од стране релевантних институција. Ово се односи како на локални и државни, тако и на укупан свјетски ниво. У исто вријеме новински ступци и радио-телевизијски програми испуњени су  причама о антивирусној вакцини, плановима државних стратегија и епидемиолошким мјерама, које су ограниченог домета и малог степена сигурности. Поређењем са короном, у други план су стављени остали узроци смртности и инвалидитета. Према писању познатог београдског новинара за непуних седам мјесеци текуће године у свијету је умрло 30,5 милиона људи. Процјењује се да је 874 хиљаде људи умрло од глади, 509 хиљада умрлих од маларије, 4,3 милиона умрлих  од малигних болести док је извршено  23 милиона абортуса. Број погинулих у саобраћајним несрећама је 701 хиљада док је број оних који су извршили самоубиство 557 хиљада. Ово је отворено поглавље са тенденцијом одржавања, пораста и пада акцидента. Све набројано је у доминантној људској надлежности и одговорности као првог фактора у пирамиди несрећног случаја. Фаворизовање корона вируса са склањањем ових података из видокруга јавности има тенденцију креирања измјена плана и програма Новог свјетског поретка. Поставља се питање како ће свијет изгледати након „закључавања“ и опречних пројекција о броју инфицираних у свијету? Има ли свијет посткоронарни план и програм? Да ли је колективни систем безбједности могућ након пандемијске олује? Каква ће бити судбина САД, Русије, ЕУ, БРИКС-А и остатка свијета и да ли ће доћи до трансформација ОУН, ММФ, УНЕСКО, НАТО, ЕУ и БРИКС? Да ли се у САД нередима атакује на њену државност и уставно уређење? Да ли је операција корона покретач и покривач перманентног свјетског рата или џокер у рукаву за измјене правила свјетског поретка? Личи ли КОВИД-19 на кризу свијета из тридесетих година прошлог вијека? Питања која су за сада без одговора, али се постављају  као превентивни штит против ковидизације планете, да се не би сви важни чиниоци за свјетску политику преселили у други план и промакли суду јавности. Потребно је мислити о свему.

ШТА ЈЕ НОВИ СВЈЕТСКИ ПОРЕДАК 2?

У доба вируса короне САД пролазе велике унутрашње ломове. На сцени је борба „ дубоке државе“ са званичном америчком политиком. Рушења више стотина споменика, нереди, подстицања на расизам и ксенофобију само су показали раслојавање америчког друштва. Администрација у Вашингтону, Конгрес и Стејт Департмент прилагођавају спољнополитичке акције и приоритете реалном свјетском оквиру и дугорочним интересима америчке политике. Амерички предсједник Доналд Трамп је преселио амбасаду САД у Јерусалим и отворио још једну блискоисточну рану. Судбина Јерусалима судбина је три вјере, два народа, Блиског Истока и цијелог свијета. Нови Сајкс-Пико, који је настао  у Вашингтону  изазвао је тектонске поремећаје на дуге стазе. Политика према остатку свијета огледа се у броју ратова и обојених револуција на планети, резолуцијама у Конгресу, плановима Стејт Департмента и снази војно-корпоративне индустрије. НАТО се шири према Истоку и постаје провокативни фактор за Руску Федерацију. План о колективној свјетској безбједности за сада је далеки сан.

Руска Федерација је донијела нове Уставне амандмане. Потврђена је историјска основа  руског друштва, прихваћен историјски континуитет и онемогућено понављање грешака из СССР. Браком се сматра савез мушкарца и жене а круна руске уставности је Бог. Предсједник Владимир Путин је у ауторском тексту о Дану побједе казао да је отварање тајних архива услов помирења свијета и онемогућавање процеса историјског ревизионизма. Енигме Великог и Отаџбинског рата и даље лебде над садашњошћу. Поштовање Устава и суверенитета држава генерално су начело руске спољне политике. Украјина, Сирија, Блиски Исток, Источни Медитеран, Балкан са издвајањем Косова и Метохије, примарни су приоритети руске дипломатије која је у потрази за трајним рјешењима у овим  подручјима. За сада, међународна конференција о Сирији и земљама које су разорене у Арапском прољећу није на помолу.

Кина је у вирусној пандемији супримирала смјернице свог геополитичког вектора. Нови пут свиле за сада је у благом примирју. Током првог епидемијског таласа Кина је показала способност државног апарата и здравственог система. У односима са САД траје перманентни рат због трговине на свјетском плану, односа у Јужном кинеском мору и Закона о Националној безбједности над Хонг Конгом укидањем модела „ једна земља два система“. Појас и Пут иду својом трасом.

Док се ЕУ губи у својој не-координисаности и бирократичности, предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган је вратио Свету Софију у статус џамије. Угледни дипломата проф. Дарко Танасковић је написао да су цар Јустинијан, Света Софија и Кемал Ататурк на управном суду. Осуде црквених великодостојника и млака реакција васељенског Патријарха Вартоломеја закључак су који је примјерен тренутку. Не виде се назнаке новог свеправославног сабора који би по многим аналитичарима био најадекватнији одговор политици прекрајања православља и хришћанства, како у Турској тако и у цијелом свијету. Блага и дипломатска нота Русије није остала незапажена. Предсједник Турске се позивао на статус Јерусалима и на тај начин „правдао“ рушење декрета Кемала Ататурка из 1934. године. Борац против ИСИЛ-а ставио је на „коцку“ међународну позицију Турске, односе хришћана и муслимана и у практичној форми приказао географске и историјске просторности стратегијске дубине на којима почивају турска државна политика и АКП.

Што се тиче Балкана, он остаје и даље неуралгична тачка свјетске политике и потенцијално „буре барута“. Три деценије самосталности Хрватске, 25 година Бљеска и Олује, 75 година Јасеновца, историјски ревизионизам у пуном јеку, селективни поглед на Дејтонски споразум, Сребреницу без Жепе, Братунца, Сарајева, Тузле и осталих рана из грађанског рата, онемоћава истинско помирење. У ауторском тексту за београдски Недељник Мухарем Баздуљ пише да политикантима са разних страна, Сребрница данас служи да на неодређено вријеме спријечи приближавање политичког Београда и Сарајева. Што се тиче Косова и Метохије, оно има судбину Блиског Истока. Албанци на КиМ имају усуд таоца међународне заједнице, а Црногорци и Срби истовремено судбину Јевреја и Палестинаца .

На крају се може закључити да је ковидизација планете елиминисање Новог свјетског поретка 2 из видног поља и мисаоних процеса широких народних маса. Историјски и политички процеси не престају чак ни у најтежим епидемијама. Они као вук мијењају своју длаку, док је ћуд без било каквих промјена и одступања од коначних циљева. Циљ Свјетске владе је јасан. Каква је политика националних влада и међународних организација убрзо ће се знати. У дијаграме, графиконе, табеле, програмирања и репрограмирања не треба полагати наду. Ковид постоји, али као дио глобалног система. Свјетски поредак само наставља да ради давно започети посао. Ковид 19 је идеалан маркер да се то не види или види што касније.

Само да не буде касно док многи прогледају!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Pin It on Pinterest

Share This