Izaberite stranicu

Двојица британских парламентараца Тим Фарон и Стив Бејкер, у отвореном писму у листу Њузвик указали су на алармантно кршење верских права у Црној Гори.

Текст преносимо интегрално:

Ми можда сједимо на супротним странама Доњег дома Британског парламента, подијељени и страначки и по великом питању (које се тиче) Европе. Ипак, уједињени смо својом хришћанском вјером – и својим увјерењем да сви имају право на слободу мисли, савјести и вјере.
Слобода вјероисповијести је веома осјетљива ствар. Та се слобода мора бранити и штитити свуда. Обојица знамо, из сопственог искуства, како је тешко ускладити нашу вјеру с политиком – и то у једној Британији, у којој се погледи на религију и вјеровање сматрају просвијећеним.
Стога смо, прошле године, оба поздравили извештај бискупа Труроа Форин офису, у којем се износи један нови, снажан спољнополитички став када је у питању супротстављање прогону хришћана и посвећеност наше Владе бескомпромисној борби за слободу хришћана широм свијета.
Данас нам се та битка  приближила више него што је већина нас у стању да види. У једној малој земљи у Европи, на једва неких нешто преко хиљаду и по километара удаљеној од Британије, хришћанима и њиховом свештенству се пријети, пребијају се и затварају јер бране своју вјеру и своје право на богослужење на начин који су изабрали. Један од њихових владика говорио је свом хапшењу, и хапшењу на стотине других, о десетинама хиљада вјерника који су изашли на улице да бране своју цркву и слободу изражавања.

Децембра прошле године, Влада Црне Горе п(р)огурала је кроз свој Парламент нови „Закон о слободи вјероисповијести“ и ухапсила опозиционе посланике који су се успротивили његовом усвајању. Данас морате од државе да добијете одобрење за исповиједање – практиковање вјере; имовина вјерских заједница мора да се региструје, а службеници Владе постављени су за доносиоце одлука у вези са свим споровима о црквеној имовини, док је било какво рјешавање спорова преко судова онемогућено.
Ова одлука је шамар демократским парламентарним нормама, владавини права, имовинским правима и правима појединаца исповиједају своју вјеру пред Богом, а да им држава и политичари не буду у томе посредници.

Како су 80 одсто Црногораца вјерници Српске православне цркве – балканског огранка Православља са осам стотина година дугом традицијом – овај закон постаје дискриминаторан за хришћане, а његове мјере које се тичу имовине случај нечега што бисмо могли назвати „Игра крађе олтара“.
Знамо да ово јесте тачно, јер власт у Црној Гори – коју један те исти човјек и једна те иста странка држе непрекидно пуних 30 година – има одређену репутацију. Неколицини којима је било стало да виде шта се тамо дешава, оно на шта су наишли нимало се није допало: корупција, деградирање статуса Црне Горе која је од једне младе демократије дошла до хибридног ауторитарног режима, гушење политичке опозиције и ућуткивање новинара.
Недостатак пажљивог испитивања од стране западних сила довео је до тога да се предсједник Ђукановић окористи и буде прелако прихваћен. Његов пут од савезника Слободана Милошевића до претендента на чланство у Европској унији без икаквог уочљивог међупериода који би до тога логично довео, требало је да упали аларм. А шта тек рећи о његовом именовању за Лице године у области организованог криминала и корупције које је описано као „награда за животно дјело“ од стране НВО која га је тако титулисала. Али није. Није побудило сумњу. Умјесто тога, примљен је у НАТО.
Можда смо Црну Гору сматрали исувише малом и превише далеком од озбиљних изазова глобалне политике да бисмо се, ишта више од површног, усредсредили на слабости њене власти. Но, оспоравајући права хришћана, Ђукановић је своју земљу ставио под радар. И сад, кад дугује Кинезима, док влада већ тридесет година, а планира да своју владавину још продужи, изгледа да му понестаје готовине да му то глатко прође осим ако не прибјегне конфискацији приватне имовине.
За Британију и њене савезнике важно је да дјелају, и то – брзо. Како се посљедњих дана с хапшењима хришћана наставља; ухапшен је и само Митрополит и поглавар цркве у Црној Гори, како се све више свештеника и љекара окупљају да Цркви дају подршку, како се уништавају дијелови манастирских комплекса, а полиција насрће на опозиционе политичаре, јасно је да власти немају намјеру да стану, да се зауставе у свом науму.
Али сваки избор са собом носи посљедице. Не треба да стојимо по страни и допустимо да политичка похлепа буде изнад права на слободу вјере. С овим се мора обрачунати.

Посвећеност НАТО-а грађанима Црне Горе неупитна је, дакле вриједи исто као и за све друге народе који су дио Алијансе. Али та посвећеност не треба да важи и за политичко руководство једне државе када оно дјелује у супротности са самим конвенцијама ове организације која је посвећена одбрани „ заједничког насљеђа и цивилизације својих народа, заснованим на принципима демократије, слободе појединца и владавине права“

Британија може да помогне, дјелујући заједно  са другим лидерима Алијансе, на потпуном прекиду сарадње са онима који су за ово политички одговорни. Може се, рецимо, блокирати техничка помоћ, могу се замрзнути банковни рачуни и забранити путовања. И ништа из ресурса британске владе не смије ићи, било директно или индиректно, онима који су одговорни за стварање и спровођење овог напада на хришћане и цркву коју су одабрали.

Умјесто тога, британска Влада би требало да размотри отварање Фонда Џона Бањана за слободу религије и вјеровања и ширег Фонда Велике повеље слободе (Magna Carta Libertatum*, прим.прев.) за људска права и демократију како би се у Црној Гори помогло онима који извјештавају и бране право на слободу мисли и савјести.
Ако желимо добру битку да бијемо и бранимо права хришћана широм света, онда нема оправдања за нашу ћутњу, не можемо да се правимо глуви и не радимо ништа када се вјерници нападају у самој Европи.

  • Тим Фаром, посланик британског парламента бивши је лидер Либералних демократа. Стив Бејкер, посланик британског парламента је посланик из редова Конзервативне партије и бивши предсједавајући Европске истраживачке групе.
    Ставови изнесени у овом чланку су њихови сопствени.

Извор: https://www.newsweek.com/nato-britain-must-stand-montenegros-christians-opinion-1514484

Са енглеског: Весна Братић

Pin It on Pinterest

Share This