Док год ме гоне, Господе
На Твојем сам Путу
Док год ме ћуткају
Ја само Твоју Истину зборим
Док год ме јако за танки врат стежу
Знам да дишеш кроз душник мој
Док год им мој нијеми поглед смета
Знам да их мотриш из зјеница мојих
Док год ми на уши кидишу
Да их ти кроз њих слушаш
Док год осјећам да би ми крв пили
Да само Ти течеш Животом мојим
И док мирно у реду за Причешће стојим
Полако да нестајем, да не постојим.
Богић Булатовић
