Izaberite stranicu

Експерти Архива Војводине сређују грађу СПЦ из источне Славоније. Пакрац, уз Kрку, представља кључно културно и духовно добро Срба у данашњој Хрватској

Стручњаци Архива Војводине започели су попис српске архивске грађе у источној Славонији. У фокусу је црквена грађа, као и она која се чува под окриљем Српског културног центра у Вуковару.

О плановима да се у предстојећем периоду овај архиварски подухват прошири и на подручје западне Славоније, који би укључио библиотеку у Пакрацу, у уторак су у Новом Саду разговарали Његово преосвештенство владика славонски Јован идиректор Архива Војводине др Небојша Kузмановић.

– Свесни смо значаја умрежавања унутар српског културног простора и желимо да понудимо своје стручно знање у попису, обради, каталогизацији и у крајњем кораку у дигитализацији грађе – рекао је др Kузмановић.

Владика Јован је казао да је Епархији славонској у подршку пружила бенедиктинска институција Hill Museum & Manuscript Library из Kолеџвила у Минесоти која је донирала неопходну опрему. Тиме је тек започет посао обраде и дигитализације огромног пакрачког блага.

– Уз већ позамашну збирку србуља, периодике и старих књига, недавно је у родном месту патријарха Павла, у селу Kућанци, пронађен велики дрвени сандук са крштеним књигама из 18. века, као и други и трећи том чувене „Историје разних славенских народов, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов” Јована Рајића, која је објављена у Бечу 1795, те документи од којих неки датирају и из 1740. године – открио је владика и најавио да ће таквих открића врло вероватно још бити.

Пакрац, наиме, уз Kрку, представља кључно културно и духовно добро Срба у данашњој Хрватској и сада се полако враћа на своје место уз бок Призрену, Сентандреји и Сремским Kарловцима.

Током боравка у Новом Саду владика Јован посетио је Музеј присаједињења који је установљен и отворен прошле године поводом века од присаједињења војвођанских области Краљевини Србији.

НАЈБОГАТИЈА

БИБЛИОТЕКА у Пакрацу најзначајнија је српска библиотека западно од Дрине и Дунава и трећа по величини библиотека СПЦ после Патријаршије и Хиландара.Она садржи богату збирку раних српских штампаних књига и у том смислу богатија је само Матица српска.У библиотеци се чувају и прва издања Волтера и Русоа, један од пет Вукових превода Новог завета и једна од две постојеће књиге Јоакима Вујића.

Pin It on Pinterest

Share This