Izaberite stranicu

Широм Црне Горе отварају се народне кухиње, што свједочи о алармантном порасту сиромаштва. У то се увјерио и новинар Спутњика током посјете народној кухињи при Саборном храму Христовог Васкресења у Подгорици, која је један од пионира на пољу хуманитарног рада у Црној Гори.

Народна кухиња при храму Подгорици дневно дијели око 230 оброка, било непосредно, било допремајући их на кућну адресу социјално угрожених, каже за Спутњик управник народне кухиње јереј Миомир Вулевић. Он додаје да у Црној Гори раде још две сличне кухиње а отварање четврте очекује се за Божић.

„Они људи који су у близини храма дођу на лице мјеста и подигну свој оброк, добијају пола хлеба по особи и ручак. За све остале који живе у градским и приградским насељима, имамо маршруту и доносимо храну на кућну адресу“, објашњава саговорник Спутњика.

Митрополија црногорско-приморска је по благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија још 2010. године при Храму Христовог васкрсења отворила прву народну кухињу у земљи.

„Црква је увијек имала тенденцију да помаже људима, тако да је отварањем народних кухиња та тенденција само на неки начин институционализована“, каже за наш портал Владимир Милуновић, координатор добротоворног фонда „Човјекољубље“ испред Митрополије црногорско-приморске.

Свештеник Вулевић такође објашњава да су у Митрополији дошли на идеју да својевремено отворе прву народну кухињу, тако што су уочили да је било све више људи који су се долазећи у Храм јављали за разноразне потребе, „што је био сигнал колико је стање у друштву лоше“.

„Свакодневно нам се јављају људи са различитим проблемима, људи који немају ријешено социјално питање, јер су закони у Црној Гори веома оштри, тако да ако имате било какву имовину на своје име, не можете бити у социјалној групи која се може обратити за државну помоћ“, објашњава отац Миомир.

Такође, напомиње он, пуно је људи који живе на ивици егзистенције, као и стари људи, особе са инвалидитетом, самохрани родитељи, избјеглице са Косова и Метохије, Хрватске….

Према речима јереја Вулевића, чињенично стање је такво да се све више људи последњих година Митрополији обраћа за помоћ, чему доприноси и околност да је Подгорица највећи град који се константно шири и у који се досељавају и становници са сјевера Црне Горе.

„Људи су кредитно оптерећени, а свједоци смо и да живе у зградама без струје мјесецима иако је зимски период, што се односи на особе из свих друштвених сталежа“, каже Вулевић, додајући да су традиционално поносни Црногорци нажалост све више принуђени да затраже помоћ.

„Људи се стиде, али са друге стране сатјерани су у ћошак јер другог излаза немају. Они су једноставно приморани. Дјеца им немају струје, живе у хладноћи у мраку, и не могу да раде домаћи задатак, тако да хтели не хтјели, понос се мора ставити са стране“, каже наш саговорник.

Са друге стране, управник народне кухиње при Саборном храму напомиње да иако би број оброка због повећане потражње требало да се повећа, у Митрополији су, нажалост, приморани да буду опрезни, како тај број „не би нарастао толико да сјутра не можемо да га исфинансирамо“.

„Народна кухиња функционише превасходно од средстава које одваја Црква, односно Митрополија, као и од донација добрих људи. Ми се трудимо и тражимо донације, а све оно што нам захвали дотира Митрополија, тако да нам је свака помоћ и те како добродошла“, каже Вулевић.

У том смислу, према ријечима нашег саговорника, благословом Митрополита Амфилохија при храму у Подгорици отворена је и једна пекара и посластичарница, како би на тај начин понудило свим грађанима да учествују у хуманитарном раду куповином ових производа.

„Сва зарада из наше пекаре и посластичаре иде за подршку народној кухињи“, јасан је свештеник Вулевић.

Према његовим сиромаштво у Црној Гори је последњих година толико распрострањено да је црква након отварања народне кухиње у Подгорици, одлучила да покрене пројекте народних кухиња и у другим градовима у земљи, па СПЦ тренутно има три црквене народне кухиње које у Црној Гори дијеле 480 оброка.

„Народна кухиња у Подгорици је почела са радом уз благослов Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, а после неколико година уз његов благослов профункционисала је и народна кухиња ’Мати Јелисавете‘ на Цетињу, која дијели 150 оброка. И трећа народна кухиња ’Дивна Вековић‘ при манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама, која дијели 100 оброка, док је ових дана у најави и четврта народна кухиња у Бијелом Пољу која се отвара на Божић“, напомиње свештеник Вуловић.

Наш саговорник наглашава да су у времену опште кризе и могућности Митрополије такође „доста ограничене“, тако да је свака помоћ и у намирницама и у новцу добродошла. „Ако неко жели да помогне народној кухињи, он то може да уради тако што ће или да купи намирнице које су дефицитарне, или да просто помогне новчаном уплатом на жиро рачун народне кухиње Саборног храма“, каже Вулевић.

На крају разговора за Спутњик, отац Миомир се присјетио и случаја Рускиње Александре, која је својевремно такође изразила жељу да упозна како функционише кухиња при Саборном храму у Подгорици. „Она је жељела да помогне, али да она обиђе и види људе којима је потребна помоћ, што смо јој ми наравно омогућили. Тако да ако неко жели, може да помогне и на тај начин, односно, да он сам одабере конкретно породицу којој би помогао и начин како би то желио“, закључује Вулевић.

Извор: Спутњик

Фото : Небојша Поповић

 

Pin It on Pinterest

Share This