Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан служио је данас, на празник Светих Кирила и Методија, апостола словенских, са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом.
Епископ Силуан је у литургијској проповиједи казао да је Господ послије пада човјековог кроз све вјекове слао посланике, пророке и проповједнике своје, надахњујући их да говоре истину коју је уткао у твар а коју човјек заборови гријехом а коју је на крају објавио преко Сина Свога који је утврдио истину у Цркви Његовој пославши Духа светога да надахне и друге учитеље и благовјеснике истине да овај свијет усмјеравају кроз све вијекове до судбоносног дана када Господ Бог одреди да се ова књига нашега живота на земљи затвори.
– Као што нам је Господ даровао апостоле да благовјесте Божију истину, тако је даровао и нашим словенским народима равноапостоле Ћирила и Методија. Они су благодаћу Светог духа пошли међу словенске народе да пронесу истину и вјечну поруку роду нашем који није био у потпуности христијанизован. Пријетила му је опасност латинизације и у исто вријеме увођења ограничавања проповједи Божије истине на само три језика, јеврејски, грчки и латински. Ти германски мисионари, који су били међу нашим прецима, нијесу дозвољавали да се Литургије служе на словенском језику већ на једном од ова три језика. Међутим, истина Христова се не да свести на форму, слово. Господ Исус Христос је упућивао и фарисеје и књижевнике да одшкрину завјесу иза слова, закона и да сагледају Дух који инспирише и даје смисао закону и слову. Тако је Господ промислом својим преко кнеза моравског Растислава послао своје свете равноапостоле, најпре у Моравију, а онда у Панонију да пронесу Јеванђељску истину на језику наших предака да она буде разумљива како би се њоме лакше хранили и преображавали. Није им било лако, наилазили су на велико противљења и искушења, па су били и утамничени и прогнани са тих простора, али Господ видјећи њихову љубав и истрајност у проповједи и мисији, ослободио их је и васпоставио поново ту мисију, тако да су нам превели прво Свето писмо Новога завјета, највећи зборник роду људском, Литургију, затим Стари завјет и многе друге списе светих отаца који су остали нашем народу призваном да слиједи Истину Христову да она буде буктиња која гори у нашем народном бићу, која није ограничена географским простором, већ да се шири и провјећује и на друге народе
Рекао је да се тај пламен касније ширио и дјелом другог равноапостола, Св. Саве, наследника Ћирила и Методија, и других Божијих угодника.
– Тај пламен из Жичке архиепископије и Пећке патријаршије је стигао до најудаљенијих географских простора ове планете и кандило исте те вјере и истог тог језика гори и на престолу наше светосавске цркве у јужној хемисфери, Аусталији и Новом Зеланду, где ме је Господ послао да се прикључим његовој Светој апостолској мисији да се угледам на велике јерархе Цркве Божије, њихово трпљење и истрајност и послужим народу Божијем који ми је повјерен.
То дјело Светих Ћирила и Методија и њихових ученика се проширила по цијелом свијету и утврдила наш светосавски народ у вјери, казао је Епископ и изразио радост што је данас духовно овдје сабран са својим народом, у овом Светом храму Спасења у Херцег Новом, који је велики показатељ шта је за човјека наспасоносније и куда треба да се усмјерава, а то је ка вишњим висинама јер Господ Исус Христос се вазнесе и тијело наше људско узнесе. Оно се налази у Божијој слави и у њој је човјек призван, њу проповједамо овдје и широм свијета. Иако смо удаљени и ми у Аустралији, Новом Зеланду осјећамо повезаност преко ове наше свете православне вјере коју добисмо од светих наших Ћирила и Методија. Том вјером и тим духом смо повезани. Иако географски удаљени увијек смо заједно.
Епископ је заблогодарио прво Господу а онда и Високопреосвећеном митропилиту и духовном оцу и апостолу ових простора г. Амфилохију, на благослову да данас на овај празник служи у у овом светом храму у Хецег Новом.
-Хвала и архијерејском протопрезвитеру херцегновском и старешини овог храма Радомиру Никчевићу, оцима, хору и свима присутнима на срдачном дочеку, љубави и радости, Овај осјећај радости и љепоте овога дана подијелићу са са својим народом када се вратим у Аустралију и Нови Зеланд, казао је Епископ Силуан.
Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић пренио је Епископу Силуану поздраве и благодарност Његовог преосвешенстав Митропилита црногорско-приморског г. Амфилохија, али и свих свештеника ове парохије и вјерног народа, на заједничкој молитви за бољитак овог града, који је по много чему изузетан.
-Посебан је својим по храмовима, литијама и молитвама што је и разлог да у њему има највише љубави и због чега би требало, ако Бог да, да у њему буде што мање убистава, самоубистава, чедоморстава, злочина и гријеха. Ви сте овдје дошли као свој своме, јер овај храм су градили ваши преци. Иако сте рођени у тој далекој земљи, ви сте остали Србин, прави Херцеговац. Како би рекао наш академик Матија Бећковић „они који су најдаље отишли најбиже су остали“. Аустралија и Херцеговина су дале доброг, истинског архијереја, настављача дјела Светих Кирила и Методија у Аустралији и Новом Зеланду. Ми вам благодаримо, молите се Богу за нас и немојте да нас заборавите у својим молитвама и знајте да овдје има много народа који воли оно што ви радите и који вас молитвено подржавају. Знајте да су ова врата наших храмова увијек за вас отворена, казао је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.
Весна Девић
