У оквиру серије предавања која Архијерејски протопрезвитеријат будвански организује у току Васкршњег поста, одржано је и предавање на тему ,,Медији и глобализација – утицај на хришћанске вриједности“, у згради Академије знања у Будви. Предавачи су били политиколог мр Александар Ћуковић (уредник ,,Ћирилице“ у ,,Дану“) и правник и теолог Павле Божовић (новинар Радио Светигоре).
Другачији, интерактивни облик предавања, у којем се тема и стање ствари посматрају кроз једну другачију призму од оне на коју смо навикли, као и критичко посматрање догађаја на један модеран и приступачан начин, је благословио протојереј Драгослав Ракић парох паштровски и секретар Катихетског одбора.
– Једно од главних питања у цркви јесте њена мисија у свијету. Христос је заповиједио својим ученицима , прије него што се Вазнео на небо: “ Идите , дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам Вам заповиједио. И ево, Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин!“ Ове ријечи упућене апостолима постале су императив цркве и њен задатак у свим временима до свршетка вијека. Медији представљају тајну ширења те и такве благодатне свјетлости у непросвећеном свету “ И видјело се свијетли у тами и тама га не обузе“. Црква је апостолска не само просто по своме наслеђу, већ и по томе колико је ревносна да проповиједа Јеванђеље, колико се стара о својим члановима и како их васпитава, казао је протојереј Драгослав и истакао да медији данас нису само хроничари догађаја него и важни учесници у нашим животима.
Он је рекао да се Црква под изговором секуларизације друштва не смије и не може затворити у себе и гледати на данашњи свијет као нешто што јој је страно , већ мора ићи у сусрет људима, да враћа наду на спасење онима који су је изгубили, даје одговоре на свакодневна питања, да буде истинита свјетлост “ Која свијетли у тами, и тама га необузе “ .
-Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате ради ширења Јеванђеља. Нове савремене технологије које су доживјеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве. Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смијерницама даје многе могућности да се ријеч Божија чује, достајанствено и правилно преноси, истакао је свештеник Ракић уводећи у тему овог сабрања.
Мр Ћуковић је навео да су медијем означава средство комуникације које обезбјеђује ширење порука од пошиљаоца до примаоца.
-Скрећући пажњу са друштвених потешкоћа или тражећи уточиште пред бременом свакодневних брига и у жељи да у свом животу пронађу одређене вриједност и смисао, људи се окрећу медијима. Као да је све у спектаклу, у сензацији. Оно што је ван тога као да не постоји. У интерактивно доба медија, реакције можемо пратити и на форумима гдје анонимни људи сматрају да су више од масовне публике, односно да су баш они ствараоци вриједности. У савременом друштву медији су постали један од главних фактора процеса социјализације који је довео до пада моралних вриједности. Медији промовишу славу макар на пет минута, непрестано поручују “ буди богат, освоји свијет, не буди лузер“. Због тога се у данашњем времену морал доживљава као заосталост, као нешто анахроно и превазиђено. А, најчешће оправдање антисоцијалног понашања је да живимо у 21. вијеку, те да је стога све дозвољено – казао је, између осталог, Александар Ћуковић.
Он је подсјетио на ријечи Слободана Владушића који каже: ,,Једна од основих човјекових мотивација јесте жеља да буде признат, важан. Ако му се непрекидно сугерише да може да опстане само зато што је небитан и неважан, онда самим тим укидате његово право да тражи признање, односно то признање помијерате у другу сферу. Мислим да смо данас свједоци чудне коинциденције: губитак приватности на интернету повезује са обиљем риалити шоу програма у којима се људима плаћа да своју приватност подијеле са гледаоцима, да се своје приватности одрекну и да тако стекну важност и признање. Чини ми се да има нечег заиста сиротињског у тој распродаји приватности или лишавању од приватности. Приватност је луксуз, ствар отмености, ствар нечега што бих назвао грађанска свијест. Ако немам шта да сакријем, онда сам потпуна сиротиња, па према томе – а тако ствари стоје у потрошачком друштву – и потпуно сувишан човјек. Чему онда могу да се надам?“
Павле Божовић је казао да је тема ,,Медији и глобализација – утицај на хришћанске вриједности“ више него изазовна у смислу да ли ће Црква као отјелотворење и оваплоћење хришћанских вриједности у времену глобализације пронаћи равнотежу у свом односу са медијима, нарочито масовним .
-Већ дуго времена, најмање од почетка развоја данашње владајуће секуларне свијести сматра се да су религијске вриједности, секундарне у односу на превлађујући либерално-демократски стандард. Тумачење тог стандарда бива све удаљенији од традиционалног система вриједности. Савремена историја ствара догматизовани систем политичких стандарда који су нетрпељиви, чак су агресивни према религији и религиозним вриједностима. Те нове вриједности требало је да допринесу изградњи новог праведног свијета који би требало изградити на основама идеологије која види свијет без Бога и без вјере. Медији имају обавезу да премошћавају бездан између свијета односа и свијета стварности и на тај начин они припадају различитим свјетовима, казао је Божовић.
Он је истакао да је савремена цивилизација врло осјетљива на критику јер сматра себе највишим дометом људског стварања, те постоји и синтагма “ипак је ово 21. вијек” која претпоставља да је овај најбољи од свих претходних вијекова.
-Као узор у мисионарењу узећемо апостола Павла чије су ријечи “ био сам свима све да како год кога спасем”. Ми као хришћани треба да се вратимо свом бистром извору Светом Писму. На почетку Христове ере, као и кроз читаво трајање античке Европе, антички Ареопаг био је мјесто сусрета просвећених грађана првог демократског друштва у историји са новим идејама и вриједностима. Грци су добили прилику да кроз прозор Ареопага провире у свијет хришћанства. Био је то први корак ка путу који је Грке од многобожаца, који су вјеровали у бајковити систем митова, довео до народа који ће дати највеће домете на пољу теологије и философије и који ће до данашњег дана бити стуб православне духовности . Апостол Павле на Ареопагу је вршио аутентични начин мисионарења Цркве и представљања хришћанских вриједности . Атински свијет, судије и философи који су га слушали нису знали за Христа. Нажалост и послије 2000 година присуства хришћанства у Европи, она по многоме подсјећа на Атину тога времена, рекао је између осталог током предавања Павле Божовић.
Након изложених предавања, присутни су са радошћу искористила прилику да учествују у дискусији, која се због саме актуелности теме продужила и додатно обогатила ово професионално и стручно предавање од стране двојице младих, амбициозних и перспективних предавача.
По завршетку предавања Мр Александар Ћуковић је свима присутнима поклонио по једну своју књигу “Контуре Хоризонта”.
Архијерејски протопрезвитер Борис Радовић је на крају предавања истакао потребу праћења, учествовања и представљања цркве кроз медије као и обазривост за њихово кориштење младим људима, заблагодарио предавачима на дивном предавању и свима присутнима на интересовању, нагласивши да су добро дошли и наредне суботе у исто вријеме.
Весна Девић
