У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано је предавање др Растка Јовића на тему „Безнађе и Хришћанин“. Модератор предавања био је вјероучитељ Павле Божовић.
– Код нашег народа присутно је безнађе у очима, и сада, када студенти долазе код мене на разговор, видим то безнађе у очима; раније су имали неки друкчији поглед, нешто их је, ипак, занимало. Данас, они имају некакав пепељасти поглед: није више ријеч о томе да имају или немају средстава за живот, и слично. Оно што нас највише погађа јесте кад људи изгубе наду, а тада се губе сваке могућности за икакву будућност. И то је најтрагичније у овом нашем времену, истакао је Јовић.
Он сматра, да је прва ствар коју уочавамо, кад пратимо медије или слушамо политичаре који некако кроје наш живот, уочавамо, дакле безнађе. У Србији, а вјероватно и у Црној Гори, кад хоће нешто тешко да нам саопште, они просто кажу: то је реалност. Е, кад нам стално понављају једно те исто, онда људе доводе до самог осјећања безнађа и осјећаја да ништа не можете да промијените. Нарочита трагедија је кад неко моћан, као што је државник, стално понавља: не можемо ништа да урадимо, то је реалност. Реалност је ту да би ње били свјесни, али, исто тако морате нешто да урадите да је промијените.
– Свијет у ком живимо данас управо третира човјека не само као људско биће, већ као објекат пожуде. Потребно је наметнути човјеку да човјек није оно што јесте, већ оно што има, и ми смо жртве тога. Раније, када се живјело у оном прошлом времену, све је некако било сиво, градови су били сиви, није било реклама, није било ничега, док данас све шљашти од реклама и једноставно, постали смо робови једног купопродајног система гдје се намеће и оно што не желимо.
Основни постулат у свакој приватној фирми је конкуренција и што више будете у њој, више ћете схватити колико је она погубна за једно друштво. Што више конкуренције, то ће људи све мање бринути једни о другима и све више се разбија солидарност. Зато данас у многим друштвима људи да би успјели, морају да униште оног до себе. Општа свијест о заједничком добру више не постоји, постојим само ја, и нико више. Данас се све више говори чак и у психологији о егоизму породице. Када се човјек окреће себи и својој породици, а на другој страни жели све да уништи, само да његова породица буде задовољна- наглашава професор Јовић.
Свети Сава је велики по много чему, али, оно што додатно повећава његову величину је то што је имао све: моћ, богатство и свега тога се одрекао. Крст је моменат највећег безнађа а са друге стране, крст је највећи моменат наде и вјере. Ако вјеру у овом времену разумијете на један сасвим погрешан начин, то може да буде пут у безнађе. Ако мислите да је вјера заправо ваша увјерења, веома ћете брзо схватити да Бог не функционише по тим вашим увјерењима, напротив.
Велика опасност за урушавање међуљудских односа је виртуелни свијет, али, не дозволите да будете робови интернет стварности. Ми заборављамо колико значи и колико лијечи људски поглед и додир. А у свијету интернет стварности, тај осјећај се губи. Плашим се да ћемо изгубити човјека, можда ће ово бити већи проблем за цркву од свих постојећих порока.
– Ми смо позвани да уживамо на овоме свијету и да откривамо тајну живота, а са друге стране, да схватамо реалност, али, да је не прихватамо, него да стално покушавамо да је мијењамо као активни чланови цркве, закључује професор Јовић.
Д. С.
Извор: Слобода
