Izaberite stranicu

Доносимо изводе из приказа Дамјане Станишић, студента IV године Православног богословског факултета у Београду, књиге митрополита Амфилохија „Тајна Свете Тројице по светом Григорију Палами”, објављене као издање Манастира Острог, 2006. године.

У својој докторској дисертацији „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами”, а која је као књига свјетлост дана угледала 2006. године, митрополит црногорско-приморски Амфилохије темељно истражује Паламино богословље о Светој Тројици.  „Св. Григорије Палама својим дјелом обухвата и даје одговоре на најбитнија питања теологије и егзистенције”, пише митрополит Амфилохије, који је докторску дисертацију радио код проф. Андреја Теодоруа и одбранио на Теолошком факултету Атинског универзитета.

Митрополит Амфилохије почиње рад истичући да је тема Свете Тројице основа хришћанске вјере. „Неизрецива и несхватљива тајна Свете Тројице темељ је хришћанске вјере и једини извор њен”, каже митрополит. Јер, по њему, истина о Св. Тројици има средишњи значај за човјека и његову егзистенцију, што је разлог да се у одабиру докторске теме опредијелио за овај нимало лак подухват тумачења Паламине Тријадологије.

Митрополит значајну пажњу поклања Григоријевом тумачењу догме о исхођењу Духа Светог од Оца. По њему, солунски светитељ ову тему детаљно разматра и због жеље да истакне своје аргументе против латинског Филиоqуе. Митрополит каже да Свети Григорије „има пуну свијест о трагичним посљедицама латинског умовања о Духу Светом и увођења Филиоqуе у Символ вјере”. Св. Григорије, по митрополиту, замјера римокатолицима што они поводом односа унутар Свете Тројице уводе своје интелектуалне конструкције и од превјечног божанског битија отуђују Дух Свети. По Григорију, и православни прихватају да Дух Свети по превјечном битију јесте Синовљев, али није од Сина. Митрополит закључује: „У овом свјетлу виђено, Филоqуе је једна недопустива рационалистичка упадица у Тајну Св. Тројице”. Разлика између латина и православних је што ови први редосљед унутар Св. Тројице тврде по битију, а ови други да је редосљед Личности узрокован по откривењу, тј. икономијским јављањима. По Св. Григорију, латини долазе у опасност поиствјећивања јављања Свете Тројице и њеног битија и тако праве непремостиви јаз између Бога и човјека, гдје због затворености Бога у његову суштину човјек не може да достигне обожење. Јављање Бога човјеку је, по Григорију, добра воља Божија. Динамичко схватање о Божанству, односно разликовање битија и јављања Божијег, је претпоставка причасности Тројичним енергијама. Јављање суштине не бива по себи, него по њеној енергији.
У резимеу своје докторске дисертације, митрополит Амфилохије истиче колико је Паламино богословље сродно данашњем човјеку који је жедан и гладан духа библијског – светоотачког предања. Том духу имамо супротстављен површни дух лажног хуманизма који негира јављања божија и, слично Варлааму, негира се могућност обожења и додира човјека са Триипостасним божанским енергијама. Митрополит Амфилохије је овом студијом успио да нам представи и појасни изузетно сложен и дубок исказ Григорија Паламе о Светој Тројици. Паламина мисао, благодарећи овој студији, постала нам је јаснија и блискија.

Пише: Дамјана Станишић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This