Izaberite stranicu

У храму Светог Архангела Михаила у Дољанима синоћ је одржан помен невино пострадалом Оливеру Ивановићу. Помен су служили парох 13. подгоричке парохије, протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић и парох кучко- братоножићки и лијево-ријечки јереј Милош Лучић. Многобројним сродницима невино пострадалог Оливера Ивановића, његових братственика и вјерном народу сабраном на његовом помену обратио се отац Бранко Тапушковић:

„За покој душе брата нашега, брата вашега, брата свих нас, који знамо да је и овим доказано зашто је Косово најскупља српска ријеч.

 Брате свију нас, који осјећамо сваку рану рода нашега, који болујем сваку рану рода нашега, који знамо и исповиједамо живот вјечни и непролазни у Царству Христовом вјечном и непролазном.

За то Царство Христово ево и Оливер је положио своју честиту и племениту душу. Као брат и син дољански, сабрат Ивановићки, син честити кучки, дрекаловићки по генези му није могло другачије ни запанути.

Није му могло другачије запанути од Дрекала па наовамо. Није му могло другачије запанути ни од војводе Радоње па наовамо. Ни од попа Јака Ивановића – једнога од јунака Фундинске битке. Па ни од оца његова Богдана Перова, ни честите мајке Олге, која ево овдје тијелом на Дољанском гробљу почива. Оливер ће вјероватно негдје друго, тијелом раздвојен, али душом сједињен са својом мајком. Сједињени у Царству Христовом вјечном и непролазном, гдје је заједно са кнезом Лазаром Светим, са свима мученицима и новомученицима српским, са јунацима са Кошара, са невино побијеним младићим из кафића Панда, са свим знаним и незнаним жетеоцима који су ето кренули да своју љетину сабирају па их рука, не знам како би је назвао, покосила као младо жито“.

Наводећи да у оваквом часу није лако ни говорити што због бола према брату и сапатнику, по људској слабости, отац Бранко је казао да се са друге стране, као православни Хришћанин, лазаи у једној неописивој радости „јер ево још једнога цвијета на Небеском Косову, још једног божура пред лицем Господњим, још једнога заступника за нас овдје на земљи, да се опоменемо, да не заборавимо да се сјетимо и подсјетимо, да посвједочимо, гдје је наш коријен, гдје је наш темељ, гдје је наш извор, јер ако се тога извора и темеља одрекремо ни нас неће бити“.

„Нека би Господ дао мудрости, благоразумности, расуђивања свима онима који одлучују о животима, условно речено, ‘нас малих’ да приђу богопознању, богољубљу јер, пришавши богољубљу прићи ћемо и братољуљбу“, нагласио је у својој бесједи о. Бранко и истакао:

„Знам да ћете тешко разумјети сад ове ријечи, у овом моменту, али мудрости Божије нам никад више није било потребно него у овим тренуцима.

Покој нека је души нашем и вашем брату Оливеру. Његовој породици нека Господ подари утјехе због његовог, по нашим људским мјерилима прераног одласка из овог живота, али и нека буду поносни на њега – неколобљивог борца за истину и правду Господњу“.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This